"Ovo je problem i kompanija i proizvođača iz EU": Samo minut zaustavljene proizvodnje zbog kašnjenja isporuke delova evropske fabrike automobila koštao bi i po 50.000 evra!

Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, za Direktno ističe da PKS nastavlja da, u komunikaciji sa briselskim institucijama, ali i bilateralno sa članicama Evropske unije iz okruženja, radi na pronalaženju prihvatljivog rešenja za zapadnobalkanske prevoznike koje će omogućiti nesmetan transport robe između regiona i EU.

- Hrvatska je nedavno ponudila dugoročne vize vozačima transportnih kompanija sa Zapadnog Balakana koje imaju ugovore sa njihovim firmama i to preporučila i drugim zemljama EU. Mađarska je, takođe, najavila podršku. Na jučerašnjem sastanku u Ministarstvu privrede Austrije, spremnost da se aktivno uključe u rešavanje problema iskazali su i predstavnici austrijske vlade. Verujem da ćemo u skorije vreme doći do rešenja kako u aprilu kada počinje puna primena sistema za ulazak i izlazak iz EU ne bismo došli u situaciju da nema ko da prevozi robu jer je će naši vozači istrošiti svoje dane za boravak u Šengen zoni po pravilu 80/190 i kako bismo sprečili najavljene nove blokade granica sa ogromnim posledicama i po zapadnobalkansku, ali i privredu Evropske unije. Jer, to nije problem samo naših transportnih kompanija i izvoznika, to je problem i kompanija iz EU koje ovde proizvode i odavde izvoze i evropskih proizvođača koji nabavljaju robu od dobavljača iz regiona - naglasio je Čadež.

O obimu potencijalne štete u slučaju da se ne iznađe neko rešenje najbolje govore činjenice. A prema poslednjim zvaničnim podacima za 2024, kompanije sa Zapadnog Balkana godišnje izvoze 33,7 milijardi evra u EU. To znači da region prosečno dnevno izvozi 92 miliona evra u EU. Otuda podatak da bi oko 90 do 100 miliona evra dnevno bila najdirektnija šteta po osnovu nerealizovanog izvoza u slučaju blokada granica ili prekida lanca snabdevanja zbog nedostatka vozača kada im isteknu dozvoljeni dani boravka u EU.

A u tu cifru nisu uračunate potencijalne štete pojedinačnih kompanija, prevoznika, proizvođača izvoznika (izgubljeni proizvodni i auto dani), štete zbog narušenih odnosa sa kupcima koji bi čekali svoju robu i koji ne bi dugo tolerisati kašnjenja, penali koje bi plaćale naše kompanije, gubici nastali na tranzitu robe preko Zapadnog Balkana, uticaj na cene i transporta i finalnih proizvoda...

Prema podacima koje objavljuje Privredna komora Srbije, Evropska unija je najvažniji trgovinski partner celog Zapadnog Balkana - ekonomije Zapadnog Balkana na tržište EU u proseku plasiraju 66 odsto, odnosno dve trećine svog ukupnog izvoza, a više od 90 odsto izvezene robe prevozi se kamionima.

Samo Srbija je u 2024. u Evropsku uniju izvezla robu vrednu 18,9 milijardi evra (52 miliona evra prosečno dnevno), a u 2025. godini, prema nedavno objavljenim podacima 20,6 milijardi evra (56 miliona evra prosečno dnevno).

Istovremeno, EU kompanije koje ovde proizvode i izvoze iz Srbije, ostvaruju čak 57 odsto srpskog izvoza. To znači da bi u slučaju obustave granica ili prekida snabdevanja zbog nedostatka vozača kada im isteknu dozvoljeni dani boravka u Šengen zoni, štete pretrpele i evropske kompanije koje nabavljaju robu od proizvođača sa Zapadnog Balkana, bilo da je reč o robi domaćih kompanija ili evropskih koje ovde proizvode. Neke procene kažu da bi samo minut zaustavljene proizvodnje zbog, recimo, kašnjenja isporuke komponenti ili repromaterijala, evropske fabrike automobilske industrije koštao od 10.000 do 50.000 evra, zavisno od kompanije.