GODINE RTS POSLE ALEKSANDRA TIJANIĆA Manja Grčić nudi sigurnu kuću za režim

Kada gledate Dnevnik RTS-a, izgleda kao da postoje samo političari iz režima i takozvani narod koji je u pasivnoj poziciji. Osim toga nema ničega. Ponajmanje nezadovoljnog naroda. To je ono što javni servis izbegava i to je njegova glavna osobina: prećutkivanje svega što je kontroverzno.RTS tako ostaje samo pasivni beležnik nečega što predsednik Srbije ili njegove rabadžije rade, bez ikakvog objašnjenja konteksta u kome se taj događaj odigrava. Na taj način državnim funkcionerima omogučavaju da koriste javni servis radi promocije svojih partijskih i privatnih ciljeva. To je strahoviti problem našeg medijskog sistema i uopšte novinarskog izveštavanja od početka višestranačja.Manja će promeniti sve? Neće, jer joj to i nije zadatak. A, ima ga sigurno. I nije tu problem njeno fakultetsko obrazovanje. Nije ga ni Aleksandar Tijanić imao. Niko i nikad kao on. Nažalost. Ili na sreću? Ali, bio je NOVINAR. Citira ga čak i predsednik Srbije u poželjnim momentima.Nepobitna je činjenica da javni servis ne ispunjava svoje zakonske obaveze promocije, a narod ih plaća da im zataškava istinu. Ne postoji slobodno formiranje mišljenja publike i izražavanje mišljenja gledalaca i slušalaca, nepristrasno obrađivanje raznovrsnih ideja, negovanje pluralizma ideja i omogućavanje sučeljavanja različitih mišljenja. Ništa od toga ne postoji u programima RTS-a. Emisije vesti su direktno u službi političkog establišmenta. 

Fenomen ove vlasti jeste da je centralizovala kontrolu nad finansijskim tokovima. RTS je jedna od tačaka gde je ta kontrola izrazito striktna. Zna to jako dobro Manja Grčić. Kuma je ona.