"Zbog ograničenja marži buni se samo Delez, a BAHATO se ponašao"

On je za Betu rekao da je NOPS upozoravao na visinu marži u toj trgovinskoj kući.

- Bilateralni sporazum Srbije i Holandije ne predviđa da ta trgovinska kuća može da zaračunava marže bahato, po svom nahođenju, uz isključenje konkurencije. U sporazumu piše da se mora poštovati konkurencija, a ograničavanje marži nije diskriminacija - rekao je Papović.

Kompanija Delez (Ahold Delhaize), koja je vlasnik brojnih maloprodajnih radnji u Srbiji i svetu, zatražiće arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog "nametnutih" marži u Srbiji.

Vlada Srbije je uredbom o ograničenju marži za 20.000 proizvoda od 1. septembra 2025. ograničila marže na šest meseci, na najviše 20 odsto, zbog čega ta kompanija, kako je navela, posluje sa gubitkom.

Papović je naglasio da Delez narušava konkurenciju jer je i distributer i trgovac, ima "zatvorenu" strukturu dobavljača, dobavljač je mesa, ratarskih proizvoda i voća.

- Gde je tu konkurencija? To što je nema kriva je Komisija za zaštitu konkurencije - istakao je Papović.

Komisija, prema njegovim rečima, može da vidi i strukturu vlasnika i dobavljača u Delezu, ali ona se oglašava samo, kako je naveo, o reizboru direktora.

- Komisija za zaštitu konkurencije je država u državi. Nikom ne polazi za rukom da stupi u komunikaciju sa njom - rekao je Papović i istakao da stanje na tržištu treba da kontroliše i tržišna i poljoprivredna inspekcija i da utvrdi "da li je nešto što se zove sir, zaista sir i da li je od mleka ili palminog ulja".

Delez je, prema njegovim rečima, pronašao dobre savetnike koji su uočili rupe u zakonima.

Papović je rekao da taj trgovinski lanac hoće da "zastraši tužbom, da pokaže da je jači od države.

- Maksi prodavnice treba bojkotovati, pa da vidimo ko će pobediti - rekao je Papović.

"Delez" u Srbiji posluje 25 godina i ima 547 prodavnice sa više od 11.000 zaposlenih.

Pojedini mediji su preneli da ta kompanija kao strani investitor u Srbiji može da ostvari svoj zahtev za nadoknadu štete, ne samo kroz potencijalnu tužbu pred srpskim nacionalnim sudom, već i putem međunarodne arbitraže.

Osnova za takve zahteve su bilateralni investicioni ugovori ili drugi međunarodni sporazumi, jedan takav je postojao između Holandije i bivše Jugoslavije, a nakon raspada Jugoslavije sporazum je ponovo ispregovaran između Srbije i Holandije i stupio je na snagu 2004. godine.

Podseća se da pored toga postoji i sporazum između zemalja članica EU i Beograda, koji je na snazi od 2013. godine.