Ko su ruski hakeri koji stoje iza napada u Srbiji?

Tokom napada, hakeri su pristupili delu arhive i pročitali više od 28 hiljada mejl prepiski srpske organizacije koja skoro 25 godina prati reforme u sektoru bezbednosti i aktivno je uključena u komunikaciju sa brojnim evropskim institucijama.

- Naša mejling lista međunarodnih i domaćih partnera je veoma velika - kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Igor Bandović.On navodi i da su nalozi zaposlenih u BCBP-u korišćeni u daljem širenju hakerske operacije dve ruske grupe. Jedna je povezana sa Spoljnom obaveštajnom službom Rusije (SVR), a druga sa ruskom Vojnom obaveštajnom službom (GRU). Obe grupe, kako se navodi na sajtu Microsofta, ciljaju vlade, diplomatske institucije, nevladine organizacije i IT kompanije širom sveta.- Napadači koriste sve moguće metode kako bi došli do pristupa osetljivim mejlovima, datotekama i porukama - kaže za RSE direktor američke kompanije za sajber bezbednost Volexity Stiven Adair (Steven Adair) koji se bavio i napadom na BCBP.

On dodaje da će organizacije civilnog društva u Srbiji "gotovo sigurno i dalje biti mete zbog svog rada i ekspertize u oblastima povezanim sa Rusijom, Ukrajinom i bezbednosnim naporima u Evropi". 

- Poruka koja mi je stigla ni na koji način nije izgledala sumnjivo - priseća se za RSE direktor BCBP-a Igor Bandović.

On navodi da mu se u julu prošle godine porukom obratila osoba koja se predstavila kao beloruski opozicioni političar Sergej Tihanovski, suprug opozicionarke u egzilu Svetlane Tihanovske.

- Predložio je da zakažemo video poziv kako bismo razgovarali o političkoj situaciji u Jugoistočnoj Evropi - dodaje Bandović.Ova poruka, kako se ispostavilo kasnijom forenzičkom analizom, bila je jedna od ključnih ulaznih tačaka preko kojih se odvijala operacija ruskih hakera u nameri da zauzmu infrastrukturu beogradske nevladine organizacije, ali i da svoje aktivnosti prošire dalje. Igor Bandović kaže da je sagovornika pitao preko koga je dobio njegov kontakt. Kada mu je objašnjeno da se radi o kolegi iz Rumunije, Bandović navodi da nije imao razloga da previše ispituje autentičnost konverzacije.

Komunikacija se odvijala preko aplikacije za razmenu poruka Signal koja je karakteristična po zaštiti privatnosti i enkriptovanom (zaštićenom) prenosu informacija, gde se korisnici mogu povezati preko brojeva telefona ili korisničkog imena. Uz poruku je poslat i link za video poziv. U vreme zakazanog sastanka Bandović je link kopirao u internet pretrazivač.Video poziv se nije aktivirao, ali je hakerima otvorio vrata ka gotovo celokupnoj komunikaciji zaposlenih u BCBP-u. Bandović je na ovaj način postao žrtva takozvanog sper fišinga (spear phishing), odnosno ciljanog slanja poruka u kojem napadač prilagođava poruku tako da izgleda kao da dolazi od pouzdane osobe ili organizacije, često koristeći lične podatke o žrtvi. Cilj je da žrtva bude prevarena da otkrije poverljive informacije, preuzme zlonamerni fajl ili omogući pristup sistemima.

Četiri meseca kasnije, u novembru prošle godine, "Microsoft Threat Intelligence Center", specijalizovani tim kompanije Microsoft koji se bavi istraživanjem digitalne bezbednosti korisnika programskih paketa ove kompanije upozorio je BCBP da je žrtva hakerskog napada.