Primaju plate veće i od 2.000 evra mesečno, a ostavili Srbiju zarobljenu u snegu: Ko su direktori preduzeća koja ne rade svoj posao

Prvi na listi nadležnih koji su zakazali u glavnom gradu i ostavili građane da se sami bore sa snegom, jeste JKP Beograd put. Osim ove firme, za haos u kojem smo se preko noći našli, kriva su i javno komunalna preduzeća, poput Gradske čistoće, Zelenila, GSP-a…

- Kada je Beograd dočekao ovakav haos sa snegom, šta da kažemo za ostatak države. Ovo je kolaps čitavog gradskog komunalnog sistema jer se nijedno JKP nije pokazalo na delu, nijedno preduzeće nije imalo dovoljnu prisutnost na terenu, što zbog internih problema i dugovanja, ili toga da neće da plate radnike vanredno, što iz nekih drugih razloga. Ovo je debakl Beograd puta, pre svega. Oni su noseće preduzeće i oni su se raspali do tačke da su čitav centar Beograda ostavili pod snegom. Pomoćna vozila GSP-a morala su da čiste okretnice i stajališta, što nije u opisu njihovog posla - objašnjava za Nova.rs direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović.

Prva linija odbrane od snega su Beograd put, Zelenilo, Gradska čistoća i GSP.

- Sva četiri preduzeća nemaju direktore, već godinama rukovodioce u v. d. statusu. Najodgovornije je rukovodstvo Beograd puta, čija je Zimska služba prva linija odbrane Beograđana. Iako su na papiru imali dovoljan broj materijala i mehanizacije, očigledno ljudstvo nije bilo organizovano ili plaćeno da radi, tako da je to gurnulo Beograd u haos i paralizu. Neverovatno je da je ceo širi centar grada bio pod snegom iako nije bilo novih padavina, da su prilazi bolnicama i porodilištima bili zaleđeni, kao i da okretnice autobusa nisu bile očišćene. To je kolaps najvećih razmera, to je izdaja Beograda - naglašava Jovanović.

Međutim, plate direktora nadležnih službi, koje kao da su prespavale prethodne dane pod snegom, iznose i po nekoliko stotina hiljada dinara, a za njihova primanja zasluženi su građani koji ih plaćaju, da bi se u situacijama nevremena sami snalazili sa uklanjanjem posledica.

Jedna od najodgovornijih za kolaps u Beogradu, Marina Gajić Glamočlija, direktorka Beograd puta, prima platu u visini od 272.046, ali kako je objavila Nova.rs, u 2026. godini joj se smeši povećanje, koje će prema Programu poslovanja, koji je nedavno usvojen, u neto iznosu biti oko 340.000 dinara.

Takođe, za haos u glavnom gradu odgovoran je i čelni čovek GSP-a Zoran Šarac, koji prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije zarađuje mesečno 250.000 dinara. Pored njega je i Dušan Tojagić, koji kao direktor Zelenila prima platu 270.000, ali i dodatnih 59.700 као član Nadzornog odbora JP za razvoj planinskog turizma "Stara planina" Knjaževac, što je ukupno 329.700 dinara.

Među odgovornima je i direktor JP Gradska čistoća Marko Popadić, koji prima platu u iznosu od 299.000, a kao član Upravnog odbora Centra za promociju nauke još 25.000, što je ukupno 324.000 dinara.

A zašto je ovakva situacija u gradu, nažalost, bila očekivana?

- Snežne padavine pokazale su potpuni kolaps gradskog komunalnog sistema, o čemu smo mesecima govorili i upozoravali. Ne može se očekivati od preduzeća koja nemaju legalne rukovodioce izabrane na konkursu, koja duguju stotine miliona dobavljačima, u kojima se namešta svaki tender - da efikasno odgovore na realnu situaciju u realnom životu. Sada smo videli cenu javašluka, korupcije i nestručnosti u gradskim službama - baš kada nam najviše trebaju, kao što to obično biva - kaže Jovanović.

Posebna priča je to što nigde nije bilo prvog čoveka grada, da se obrati građanima i pokaže da je naučio neke lekcije, već se samo pismom obratio izdaleka gde je zavejane Beograđane nazvao diletantima.

- U uređenom i spremnom sistemu Grad mora da odgovori efikasno na vanredne situacije i kad gradonačelnik nije tu, tako da je nepostojanje sistema i službi suštinski problem. Sneg je u mnogim delovima Srbije izazvao haos, ali u Beogradu ima najmanje opravdanja. Samo Beograd put plaćamo 6,2 milijarde dinara, odnosno 53 miliona evra. Inače, ovo je preduzeće koje duguje blizu 800 miliona dinara dobavljačima. Oni su u teškoj organizacionoj i finansijskoj dubiozi. U ovom trenutku od ukupno 76 vozača, radi samo 40, dok su ostali na bolovanju. Razlog nezadovoljstva je što zaposleni imaju i do 2.000 prekovremenih sati koji im nisu isplaćeni - naglašava Jovanović.

Stanje na putevima širom Srbije - katastrofalno

Problem u ovim snežnim danima nije to što je sneg pao, već što sistem zimskog održavanja nije funkcionisao u skladu sa planovima koje su same institucije usvojile.

- JP Putevi Srbije ima zakonsku i ugovornu obavezu da autoputevi i magistralni pravci budu prohodni u kratkim rokovima nakon početka padavina. Međutim, građani su svedočili dugotrajnim zastojima, neočišćenim trakama i potpunom kolapsu saobraćaja, čak i na najvišim kategorijama puteva. To ne može da se pravda "velikim snegom", jer upravo za takve situacije postoji sistem, budžet i zimska služba. Ako padne pet centimetara snega i sistem stane - onda problem nije u vremenu, već u upravljanju. Ovde se ne radi o greški jednog putara, već o odgovornosti rukovodstva Puteva Srbije i nadzora Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji moraju da objasne zašto planovi postoje samo na papiru - kaže sagovornik.

Među najodgovornijima za stanje na međugradskim putevima je direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak, koji prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, kao čelni čovek ovog preduzeća, mesečno zarađuje 251.341 dinara.

Naime, Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja za Nova.rs objašnjava zašto su odgovorni baš Putevi Srbije.

- Zakon o putevima određuje da je Upravljač javnog puta, što su u ovom slučaju Putevi Srbije, dužan da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu puta u cilju nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja. Takođe, Zakon o putevima određuje da upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima puta zbog propuštanja blagovremenog obavljanja radova na održavanju puta, što uključuje i zimsko održavanje. Potom Zakon o bezbednosti saobraćaja određuje da svako lice koje održava puteve ili upravlja putevima, to čini na način koji omogućava bezbedno odvijanje saobraćaja - kaže Okanović.

Javni putevi moraju biti u svakom trenutku bezbedni ili prohodni.

- Ako upravljač puta nije u stanju da obezbedi protočnost i bezbednost, u obavezi je da obustavi saobraćaj odnosno zatvori put do uspostavljanja bezbednosti i protočnosti. JP Putevi Srbije upravljaju državnim putevima, a gradovi i opštine upravljaju lokalnim putevima i ulicama na svojoj teritoriji, pa je tako jasno ko je za šta odgovoran - naglašava Okanović.

Kad građani mogu da tuže nadležne

O kataklizmičnom stanju na putevima Srbije, Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, za Nova.rs navodi u kojim situacijama građani mogu da tuže nadležne službe.

- Haos je zbog snega u gradovima, ali i na međugradskim putevima. Sneg, međutim, ne pada samo kod nas, pa je korisno znati kako ove situacije rešavaju u najrazvijenijoj zemlji Evrope, Nemačkoj. Tamo od trenutka kad počne da pada sneg, u prva četiri sata niko ne odgovara za stanje na putevima, jer je potrebno vreme da izađe mehanizacija i sve sredi. Ako je njima potrebno četiri, našima bismo mogli da damo osam sati, jer smo mnogo u zaostatku za pomenutom zemljom. Međutim, sve preko toga je nedopustivo. Ako se nastavi haos, onda je problem na putarima i građani mogu da ih tuže! - objašnjava prof. Vujanić.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, putevi u Srbiji moraju biti bezbedni, a ako nisu, moraju da se zatvore.

- Ukoliko nisu bezbedni, a nisu ni zatvoreni, to je podložno tužbi koju građani mogu da podnesu protiv nadležnih preduzeća - naglašava profesor.

Sudeći po snimcima koji su emitovani u medijima i objavljivani na društvenim mrežama, kao i po žalbama građana, jasno je da je u proteklih nekoliko dana gotovo cela Srbija paralisana snegom. Nažalost, o manjim mestima suvislo je pričati, kad su se žitelji glavnog grada, u 21. veku, našli u situaciji da ne mogu da izađu iz svojih domova, da stignu na posao, niti da završe bilo kakve obaveze izvan kuće. U Beogradu je sve stalo, a u opštinama u unutrašnjosti zemlje, kao i selima udaljenim od glavnih međugradskih saobraćajnica, ljudi su danima živeli bez struje i vode, snegom odsečeni od sveta, ali i od nadležnih službi i institucija, koje su zaboravile da ovi delovi Srbije uopšte postoje.