PLATE ISPOD NIVOA EU: U Srbiji neće svako svašta da radi?

Kako države Zapadnog Balkana stoje kada su u pitanju strukturne reforme, digitalizacija, obnovljivi izvori energije? Kakav je politički uticaj na ekonomiju, kako stoje stvari sa odlivom mozgova i platama? Uglavnom loše i ima mnogo mesta za pomake - to je sažetak analize nemačkog Aspen instituta nazvanog "Strukturne promene na Zapadnom Balkanu". Publikacija, u koju Dojče vele (DW) prvi ima uvid, epilog je stručne konferencije na ovu temu koja je u oktobru održana u Tirani.

Trenutak je, pišu stručnjaci i urednici ovog lista, delikatan - Evropska unija ima svojih muka, ali joj geopolitički razlozi nalažu proširenje u region.  A opet, Srbija i komšijske zemlje još nisu spremne u mnogim oblastima koje utiču na ekonomiju. U narednom tekstu publikacije Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije piše da se stanje na tržištu rada Zapadnog Balkana poboljšalo u poslednjih 15 godina utoliko što je nezaposlenost pala sa 25 na 11 odsto. Ali postoje začkoljice.

- Prvo, nekim grupama ide mnogo lošije nego što pokazuju proseci nezaposlenosti, zaposlenosti i ekonomske aktivnosti. Tri grupe se tu ističu: žene, mladi i niskoobrazovani.Drugo, piše Jovanović, plate su i dalje "daleko ispod nivoa EU" - čineći između jedne i dve petine proseka EU. I treće, dramatične su razlike između regiona u udelu nezaposlenih. Recimo, dok u Beogradu ima svega 6,2 odsto nezaposlenih, na jugu i istoku Srbije ih je dvostruko više. Slično je u BIH, gde je nezaposlenost u Republici Srpskoj (9,1 odsto) osetno niža nego u Federaciji BiH (15) i posebno u Distriktu Brčko (21,1). Najesktremniji primer u tom pogledu je Crna Gora na čijem priobalju ima tek 3,1 odsto nezaposlenih, dok je na severu zemlje to čak deset puta više (31,9).

Jovanović navodi problem koji se može sažeti ovako - neke poslove nema ko da radi, a neke neće niko da radi.