Gde nestaju olupine automobila u Srbiji?

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, prijavljena količina generisanih otpadnih vozila kreću se oko godišnje tretira sa oko 22.000 tona, uključujući otpad od demontaže i održavanja vozila, dok tretirane količine uključuju samo godišnje tretira samo 2-3.000 tona otpadnih vozila.

- Za sada u Srbiji ne postoje potpuno pouzdani podaci o pripremi za ponovnu upotrebu i tretman otpadnih vozila. Dozvolu za upravljanje otpadnim vozilima kao neopasnim otpadom imaju 302 preduzeća, dok dozvolu za upravljanje otpadnim vozilima kao opasnim otpadom imaju 43 preduzeća. Procenjuje se da će do 2030. godine u Srbiji nastati oko 102.000 tona otpadnih vozila - piše u Programu upravljanja otpadom u periodu od 2022.do 2031. godine.Slična je situacija i kod otpadnih ulja, gde smo po propisima o upravljanju već zakoračili u EU, ali u praksi ona i dalje završavaju u obližnjim potocima, za premazivanje drveća kao "zaštita“ od štetočina ili kao ogrev za automehaničarske radnje. Razlog ovakvog ponašanja nije samo neznanje, već i troškovi koje preduzetnici pokušavaju da izbegnu u situaciji kada su sve manje zarade iz kojih mogu da isplate pravilan tretman.

Ovo tim pre što na tim “grobljima automobila” ne dolazi do adekvatnog tretiranja. Naime, propisi nalažu da se prvo izdvoje neoštećeni delovi koji se mogu ponovo upotrebiti: skida se akumulator, električni i elektronski otpad, katalizatori, uljni filteri i olovni delovi. Ulja, antifriz, gorivo i ostale tečnosti trebalo bi da se iz otpadnih vozila istaču i smeštaju u specijalne rezervoare predviđene za otpadne tečnosti. Skidaju se točkovi, odvaja se guma i sabijaju felne. Veliki plastični delovi se odvajaju sa otpadnog vozila, skidaju se staklene površine. Tako je otpadno vozilo pripremljeno za slanje na postrojenje šreder.