Novi porez u Srbiji: Evo za koga će važiti

Ova mera, definisana Nacrtom zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, deo je odgovora Srbije na Mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).

Cilj uvođenja ovog domaćeg poreza je dvostruk: da podstakne domaće kompanije da smanje zagađenje i, što je ključno, da im omogući da taj iznos odbiju od CBAM takse prilikom izvoza u EU. Na taj način se obezbeđuje da novac, umesto da se u potpunosti odlije u budžet EU, ostane u Srbiji.

Paralelno, u javnoj raspravi je i drugi zakon koji se odnosi na porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, čiji je cilj da zaštiti naše proizvođače od jeftinije konkurencije iz zemalja koje slične takse ne naplaćuju.

Ko je obveznik poreza?

Porez na emisije neće se odnositi na sve privredne subjekte, već isključivo na pravna lica i preduzetnike koji kao operateri postrojenja imaju obavezu da poseduju dozvolu za emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG).

Zakon precizno cilja na pet energetski i emisiono najintenzivnijih sektora:

Proizvodnju veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja
Proizvodnju cementa
Proizvodnju gvožđa, čelika i ferolegura
Proizvodnju aluminijuma.Proizvodnju električne energije
Ove delatnosti, prema procenama, uzrokuju preko 57 odsto ukupnih GHG emisija u Srbiji, što ih čini prioritetom za uvođenje mera za smanjenje zagađenja.

Kako se obračunava porez i kolike su olakšice?

Iako je poreska stopa fiksirana na četiri evra po toni CO2 ekvivalenta, osnovica za oporezivanje ne računa na ukupne emisije. Od ukupno emitovane količine gasova oduzima se takozvana "referentna emisija", koja predstavlja tehnološki neizbežan nivo zagađenja. Na taj način, oporezuje se samo "višak" zagađenja iznad propisanog standarda, što, kako ocenjuje zakonopisac, direktno podstiče ulaganje u efikasnost i modernizaciju.

U analizi efekata zakona navodi se da bi prosečan veliki industrijski emiter (npr. cementara ili elektrana) sa godišnjom emisijom od oko 250.000 tona CO2 ekvivalenta mogao da se suoči sa godišnjim poreskim troškom od milion evra.

Kako bi se ublažio finansijski udar i stimulisala "zelena tranzicija", zakon predviđa i olakšice. Najznačajnija je namenjena subjektima iz elektroenergetskog sektora. Oni mogu ostvariti pravo na poreski kredit u iznosu od 20 odsto vrednosti sredstava koja su uložili u propisane mere za smanjenje emisija. Ovaj kredit je, međutim, limitiran na 80 odsto ukupne poreske obaveze.

Oba zakona nalaze se u javnoj raspravi, a planirano je da počnu da se primenjuju od 1. januara 2026. godine, kada počinje i primena CBAM mehanizma u EU.