Šta za Srbiju znači novi kratkoročni ugovor o gasu sa Rusijom?

Naravno, ističu sagovornici Danasa, Srbija će ove zime imati ruski gas ukoliko na evropskom tlu ne dođe do nekih novih nepredvidivih političkih događaja.

Podsetimo, Vučić je pre samo tri dana Rusima postavio ultimatum, ukoliko ne ponude ugovor o gasu do ovog petka, da će Srbija od ponedeljka početi da pregovara o nabavci gasa na "drugoj strani".

Dva dana nakon ovog ultimatuma, predsednik je najavio kratkoročni ugovor koji bi trebalo da važi do leta.

Sagovornici Danasa pretpostavljaju da će kratkoročni ugovor biti potpisan na šest meseci.

"Stabilnost ove zime"

Istraživač saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić kaže za Danas da aranžman sam po sebi svakako znači stabilnost snabdevanja tokom ove zime.

Ipak, ukazuje, s obzirom na to da je ruski Gasprom direktni izvor, uvek će postojati rizik od naglog prekida usled nepredvidivih političkih događaja u Evropi.

Na pitanje da li bi novi kratkoročni ugovor mogao doneti i novu cenu ruskog gasa za Srbiju, Kelić odgovara da očekuje da cena svakako bude povoljnija nego u većini evropskih zemalja, ali opet manje povoljna od dosadašnje.

- Naravno, sve je to stvar političkih pregovora koji su uvek nepredvidivi, čak i za aktere koji u njima direktno učestvuju. Ipak, to ne znači da se većom diverzifikacijom nije mogla, po uzoru na Bugarsku, postići cena koja bi, gledano u proseku, bila povoljnija nego ova koja će se dobiti na osnovu aranžmana sa Rusijom - smatra Kelić.

Ističe da mu je posebno zasmetala priča kako će se pregovori voditi sa drugom stranom ako se ne dobije aranžman sa Rusijom, dodajući da su ti pregovori trebali odavno da se pokrenu, i to paralelno sa pregovorima sa ruskom stranom.

Što se tiče cene grejanja za domaćinstva i privredu do kraja grejne sezone, Kelić smatra da tokom ove zime neće doći do njene korekcije.

Međutim, podseća da je određivanje konkretne cene grejanja u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, pa se svakako mogu očekivati različita kretanja cena u različitim sredinama u Srbiji.

Kelić ukazuje i na to da kada postojeći aranžman bude istekao krajem ove godine, već oko 40 odsto grejne sezone biće gotovo.

- Imajući to u vidu, ali i komplikovanost procedure formiranja cena grejanja, iako očekujem više cene gasa nego ranije, sumnjam da će za preostali deo sezone doći do značajnijih korekcija cena. Naša vlast je ionako pokazala spremnost da pretrpi značajne budžetske gubitke kada je reč o troškovima snabdevanja gasom - dodaje Kelić.

Na pitanje zašto Srbija nije dobila dugoročni ugovor i da li će ga uopšte dobiti, Kelić pretpostavlja da se razlog za to delimično krije u nepoverenju ruske strane oko toga kako će vlast postupiti u pogledu NIS-a.

- U tom smislu, gasni aranžman predstavlja određenu polugu za uticanje na po Rusiju povoljne ishode oko tog pitanja - dodaje sagovornik.

Takođe, pretpostavlja i da uticaj na nesklapanje dugoročnog aranžmana ima u kontinuitetu prisutan rizik da će Bugarska ili EU u celini odseći i tranzit ruskog gasa.

- Imajući sve to u vidu, ne očekujem dugoročni aranžman u nekom relativno skorijem predstojećem periodu - ističe Kelić.

Upitan na koji vremenski period bi bio potpisan najavljeni ugovor, Kelić ukazuje da se pod kratkoročnim ugovorom najčešće podrazumevaju ugovori čije je trajanje kraće od godinu dana.

Imajući u vidu, kako kaže, Vučićevo spominjanje "leta", deluje da je ideja da ovaj najavljeni ugovor bude potpisan na šest meseci.

"19. paket sankcija i dalje pretnja po isporuku ruskog gasa"

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže da je najavljenim kratkoročnim ugovorom o nabavci gasa "jedan deo zagonetke rešen".

- Ako je to stvarno tačno, i ako nam Rusi omoguće novi kratkoročni ugovor, a spominje se da bi bio potpisan na šest meseci, to znači da smo pokriveni za ovu grejnu sezonu, negde do maja, možda i juna - ističe Gavrilović.

Kada je reč o ceni, Gavrilović očekuje da će cena gasa verovatno ponovo biti kao i do sada sa Rusima, oko 20 do 25 odsto niža od tržišne cene na evropskim tržištima gasa.

Međutim, ocenjuje, time je samo jedan deo problema rešen.

Podseća da drugi deo problema leži u 19. paketu sankcija EU koji predviđa zabranu uvoza ruskog gasa u EU do 2027. godine.

To bi, kako kaže, moglo da znači i prestanak isporuke ruskog gasa za Srbiju, iako su pojedini evropski zvaničnici uveravali da Srbiji, Mađarskoj i BiH neće biti onemogućen uvoz ruskog gasa preko Balkanskog toka koji je na teritoriji EU, odnosno Bugarske.

"Kratkoročni ugovor jer Rusi koriste situaciju sa gasom"

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić ukazuje da je razlog za potpisivanje kratkoročnog, a ne dugoročnog ugovora, političke, a ne energetske prirode.

Po njemu, reč je o političkim nadmetanjima SAD i Rusije - težnji Amerike da istisne Rusiju sa Zapadnog Balkana i naporima Rusije da po svaku cenu zadrži svoj uticaj.

Vuletić ističe da je sve očiglednije da Rusi koriste situaciju sa gasom kako bi što duže zadržali Naftnu industriju Srbije (NIS), što je, kako kaže, postalo jasno kada je u maju ove godine u Moskvi izbegnuto potpisivanje dugoročnog ugovora.

- Rusi su otprilike znali da će se ovo sa NIS-om pre ili kasnije desiti - navodi Vuletić.

Dodaje da nije problem da Srbija nađe gas iz drugih izvora, već je problem što bi drugi izvori doneli višu cenu gasa.

Profesor upozorava da bi Srbija, ukoliko izgubi konkurentnu cenu gasa, mogla da ostane bez stranih kompanija koje ovde posluju upravo zbog jeftinije energije.

- Nama je važan ruski gas ne zato što ne bismo mogli bez njega, već zato što bi cena gasa bez njega imala ozbiljne posledice na privredu i kompanije koje rade u Srbiji - zaključuje Vuletić.