Može li MOL dobiti odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije ako kupi NIS: Šta se menja na tržištu derivata

Ukoliko se ove najave ispostave istinitim, MOL kao kupac ruskog udela u NIS-u, nesumnjivo, morao bi pre nego što sklopi kupoprodajni ugovor da dobije odobrenje nadležne Komisije za zaštitu konkurencije. U Srbiji obavezno, a i u još nekim zemljama regiona gde su kupac i prodavac učesnici na tržištu naftnih derivata.

Forbes Srbija istraživao je koliko bi postupak odobrenja koncentracije mogao da traje. Šta kaže odgovarajući propis, a šta praksa? Da li bi MOL bez problema mogao da dobije dozvolu Komisije? Šta bi se ovim spajanjem dve kompanije promenilo na tržištu nafte i derivata u Srbiji? Osim što bi se rešio problem sankcija i svih mogućih posledica koje sankcije sa sobom nose.

Prijava koncentracije je neminovna

U Komisiji za zaštitu konkurencije Srbije kažu za Forbes Srbija da nisu u prilici da se izjašnjavaju o hipotetičkim slučajevima. U konkretnom slučaju, MOL nije zatražio odobrenje koncentracije, pa ne mogu da govore o tome "šta bi bilo". Čak, ni da li bi on bio obavezan da podnese nadležnoj Komisiji ili više njih zahtev za odobrenje.

Zakon je, sa druge strane, jasan. On kaže u članu 61. da "koncentracija mora biti prijavljena Komisiji u sledećim slučajevima".

Ukoliko je godišnji prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu u prethodnoj godini veći od 100 miliona evra, s tim što najmanje jedan učesnik na tržištu Srbije ima prihod veći od 10 miliona evra.

Drugi slučaj je kada je ukupan godišnji prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu Srbije veći od 20 miliona evra u prethodnoj godini. S tim što najmanje dva učesnika u koncentraciji imaju prihod veći od po milion evra.

I na kraju, koncentracija koja se sprovodi putem ponude za preuzimanje u smislu propisa kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, mora biti prijavljena i kada nisu ispunjeni uslovi iz prethodnih stavova.

Drugim rečima, MOL bi morao da prijavi koncentraciju Komisiji. I da sačeka njen odgovor. A on u slučaju skraćenog postupka, koji je predviđen zakonom, može trajati do 30 dana od dana kada ova kompanija podnese kompletnu dokumentaciju za prijavu koncentracije.

Skraćeni ili redovni postupak

Izvor Forbes Srbija, advokat upućen u slučaj, potvrđuje da bi MOL bio obavezan da podnese prijavu koncentracije. I to verovatno ne samo u Srbiji. On objašnjava da bi se ovaj postupak sasvim izvesno vodio po skraćenom postupku. Ne samo zato što je situacija takva da je potrebna hitna odluka, nego je i praksa da se ovakvi slučajevi vode po skraćenom postupku.

- Sa druge strane, činjenica je i da bi ovo mogao biti komplikovan slučaj. U smislu što konkurent preuzima konkurenta, a u praksi to jesu najkomplikovaniji slučajevi. Zato bi i prijava koncentracije morala da sadrži detaljnu dokumentaciju i analizu tržišta. Pogotovo što ovde govorimo o više relevantnih tržišta. MOL bi, dakle, dobio u vlasništvo i preradu nafte, to jest rafineriju gde nema konkurenta, ali i maloprodaju, benzinske stanice.

On objašnjava da bi u slučaju maloprodaje to morala da bude opsežnija analiza šta će se desiti koncentracijom vlasništva.

- Praksa kaže da najduže traju upravo ove situacije kada se preuzima konkurent. Jer je neophodno da se ispita kakve promene nastupaju na tržištu koje ovom kupovinom gubi jednog učesnika. I da li širenje, u ovom slučaju MOL-a vodi ka sticanju dominantnog položaja.

Koliko imaju pumpi zajedno

Prema spisku benzinskih stanica koji vodi Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine, a koji je ažuriran polovinom septembra ove godine, NIS u Srbiji ima 327 pumpi, odnosno benzinskih stanica. MOL ima 56. Ipak, na sajtu ove kompanije postoji spisak na kojem su 73 stanice širom zemlje, sa preciznim lokacijama.

Ovo znači da zajedno imaju tačno 400 benzinskih pumpi od ukupno 1.520 koliko ih trenutno ima u Srbiji. Ako je verovati listi koju vodi Ministarstvo nadležno za trgovinu. Drugim rečima, NIS-u i MOL-u pripada malo više od četvrtine, odnosno 26 odsto.

Sagovornik Forbsa kaže da je malo verovatno da bi u ovom konkretnom slučaju MOL mogao da dobije bilo kakav odgovor sem potvrdnog.

- Komisija po zakonu može doneti pozitivno rešenje, može odobriti uslovnu koncentraciju ili odbiti koncentraciju. Ovo poslednje se gotovo i ne dešava, čak ni u situacijama kada postoji opasnost od dominacije. Uglavnom se u tim slučajevima odobravaju uslovne koncentracije. To bi u ovom slučaju moglo da znači da MOL dobije pravo na koncentraciju, ali uz uslov da smanji broj pumpi. Ipak, mislim da je takav ishod malo verovatan.

Prijava moguća i pre ugovora

Čak i da nema ovolike hitnosti, odnosno da situacija nije ozbiljna u meri u kojoj jeste, prijava koncentracije se može podneti i pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. Kako objašnjavaju u Komisiji za zaštitu konkurencije, ukoliko kupac ima ozbiljnu nameru i sva neophodna dokumenta, on može prijaviti koncentraciju i pre nego što se sklopi ugovor o kupoprodaji. A rok od 30 dana za skraćeni postupak počinje da ističe kada se Komisiji podnesu sva neophodna dokumenta za odlučivanje o prijavi.

Hipotetički, MOL bi to mogao da učini već sada, ukoliko ima spremna dokumenta. I bez obzira na to što se tvrdi da su pregovori i dalje u početnoj fazi.

MOL u Srbiji

MOL je, kako stoji na njihovom sajtu, međunarodna naftna i plinska kompanija sa sedištem u Budimpešti. Prisutna je na više od 30 tržišta i zapošljava 25.000 ljudi. Proizvodne delatnosti trenutno ima u devet, a istraživačke u 11 zemalja. Ima četiri rafinerije i dva petrohemijska kompleksa u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj. U vlasništvu ima više od 2.000 stanica.

Prema finansijskom izveštaju za treći kvartal 2025, MOL grupa je ostvarila profit pre oporezivanja od 503 miliona američkih dolara, što je rezultat sličan prošlogodišnjem.

- Segment potrošačkih usluga nastavio je rast, podržan snažnom sezonom vožnje i povoljnim cenovnim okruženjem u Rumuniji i Hrvatskoj. Snažno rafinerijsko poslovanje i rast maloprodaje goriva doprineli su solidnim EBITDA rezultatima, dok je segment potrošačkih usluga nastavio visok rast - stoji u njihovom saopštenju.

MOL Srbija osnovan je novembra 2003. U potpunom je vlasništvu mađarske kompanije MOL Hungarian Oil nad Gas Public Limited Company, registrovane u Budimpešti.

Osnovna delatnost je trgovina naftnim derivatima, sa posebnim fokusom na maloprodaju, stoji u Godišnjem izveštaju o poslovanju. Plan im je, kako kažu, da u narednih nekoliko godina svojim benzinskim stanicama pokriju 15 odsto maloprodajnog tržišta u Srbiji. Imaju 109 zaposlenih.

Ukupni prihodi su u 2024. bili 71,8 milijardi dinara, dok su ukupni rashodi iznosili 69,7 milijardi.

Ostvarena je neto dobit od 1,9 milijardi, što je za oko 400 miliona dinara više nego godinu dana ranije.