Nigde u svetu se to nije desilo: Zašto Rusi najverovatnije NEĆE prodati NIS?

Dok čekamo najavljenu prodaju, čeka se i odgovor OFAC-a (Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država) na zahtev NIS-a da im produži licencu kako bi tokom pregovora o prodaji mogli normalno da funkcionišu. Naime, i sam predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je da postoji šansa da odgovor OFAC-a bude negativan.

I predsednik, ali i ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavili su da su Rusi spremni da prodaju svoj udeo u NIS-u. Nije, međutim, poznato, da su bilo gde u svetu prodavali svoj udeo u naftnim kompanijama u Bugarskoj, Rumuniji, Nemačkoj…. To nije poznato ni sagovornicima upućenim u situaicju, piše Nova.rs.

Finansijski analitičar Vladan Pavlović kaže da smo imali različite slučajeve u svetu, u Nemačkoj i Bugarskoj, ali i da nije poznato da su Rusi, zbog uvedenih sankcija, bilo gde u svetu prodali svoju naftnu kompaniju.

- U Nemačkoj je uvedena prinudna uprava, a očigledno postoji šansa da se isto desi i kod nas”, kaže Pavlović.

Ništa od prodaje?

On je ponovio da Rusi zapravo nemaju nameru da prodaju NIS.

- Kada su kao potencijalnog kupca počeli da pominju ADNOC i Ujedinjene Arapske Emirate, postalo je jasno da ruski vlasnici uopšte nemaju nameru da prodaju NIS, niti su ikada imali - kaže on i objašnjava da je Abu Dabi nakon uvođenja sankcija Rusiji postao globalni centar broj jedan za ruski kapital.

Takođe, energetski stručnjak Dragan Vlaisavljević, bivši izvršni direktor EPS-a, tvrdi da nije poznato da su Rusi do sada prodali neku svoju naftnu kompaniju, pa ni samo svoj deo.

- Nije mi poznato da su Rusi bilo kome do sada prodavali udeo u svojim kompanijama, a zemlje koje su posredno pogođene sankcijama, odnosno snabdevanjem ruskog gasa, na različite načine su to rešavale. Bugari koji su bili zavisni od jednog snabdevača, Rusa, rešili su ovaj problem drugačije od recimo Rumuna, koji imaju svoje gasno nalazište - objašnjava Vlaisavljević.

Podsećamo da je nakon uvođenja američkih sankcija Rusiji, zbog rata u Ukrajini, Evropska komisija predstavila plan za zabranu uvoza ruske energije, iako je osam zemalja članica nastavilo da kupuje gas iz Rusije.

Prinudne uprave jedino rešenje

Države koje su dobijale isporuke ruskog gasa, u gasovodima ili u vidu tečnog prirodnog gasa su Belgija, Francuska, Grčka, Mađarska, Holandija, Portugalija, Slovačka i Španija.

Zemlje u kojima posluju ruske naftne kompanije različito su rešile problem sa sankcijama, odnosno pokušale da spreče krizu.

Naime, Rumunija je, prema pisanju medija, nameravala da preuzme kontrolu nad Lukoilovim poslovanjem upravo kako bi sprečila energetsku krizu zbog američkih sankcija, dok Bugarska planira da prebaci rafineriju iste ruske kompanije, najveću na Balkanu, pod prinudnu upravu. Bugarski parlament je početkom ovog meseca doneo zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja rafinerija ruske grupe Lukoil u Burgasu, na Crnom moru, a državni administrator u tom slučaju ima ovlašćenje da je proda.

Vlada Bugarske postavila je posebnog upravnika da rukovodi tom kompanijom. On će biti ovlašćen da uz odobrenje Vlade prodaje akcije „posle tržišne procene“, kako su odlučili bugarski poslanici.

Među prvim zemljama koje su preuzele upravu nad ruskim naftnim kompanijama je i Nemačka, koja je još u septembru 2022. godine uvela prinudnu upravu u rusku naftnu kompaniju Rosnjeft. Međutim, već u oktobru, ova kompanija podnela je tužbu protiv države. Naime, nakon što je EU uveo embargo na rusku naftu koja se dostavlja brodovima, Nemačka je pokušavala da pronađe druga rešenja za snabdevanje rafinerija. Vlada je potom odluku o uvođenju državne uprave branila tvrdnjom da je zbog poremećaja u snabdevanju ruskom naftom želela da osigura snabdevanje derivatima, što je bilo moguće samo uvođenjem prinudne uprave.

U slučaju Srbije, koja se proteklih meseci našla u “nebranom grožđu”, ne samo što se postavlja pitanje da li Rusi zaista hoće da prodaju NIS, već je upitno i da li će sa Srbijom sklopiti dugoročni gasni sporazum. Prethodni je bio potpisan na 10 godina, a neizvesno je kada će biti stavljen paraf na novi. Odluka o tome odlaže se već pola godine i sklapaju aneksi koji važe nekoliko meseci. Aktuelni ističe krajem decembra.