U Srbiji ima oko 1.500 profesionalnih upravnika zgrada: Koliko zarađuju?

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ne obavezuje stanare da angažuju licenciranog profesionalnog upravnika. Stanari mogu da izaberu upravnika i među članovima stambene zajednice, što znači da to može biti i neko od komšija. Druga opcija je izbor profesionalnog upravnika. Poslednja mogućnost je prinudna uprava, koja se uvodi samo ako stanari ne uspeju da izaberu upravnika ni na jedan od ponuđenih načina, piše Biznis.rs.

Iz Privredne komore Srbije navode:

- Licenciranog profesionalnog upravnika biraju stanari na sednici skupštine stambene zajednice. Prinudni upravnik jeste profesionalni, ali njega ne mogu birati stanari, nego ga imenuje rešenjem opštinska uprava.

Naplata preko "Infostana" za većinu najbolja opcija

U PKS ističu da se cena za usluge profesionalnog upravnika definiše ugovorom o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja koji zaključuju organizator profesionalnog upravljanja (firma kod koje je angažovan profesionalni upravnik) i stambena zajednica, tj. stanari su obavezni da izmiruju naknade po osnovu tekućeg održavanja, investicionog održavanja i naknade za upravljanje zgradom.

Profesionalni upravnik ima pravo na naknadu definisanu ugovorom. U slučaju prinudne uprave, naknadu određuje odlukom jedinica lokalne samouprave.

Stanari svoje obaveze plaćaju na tekući račun stambene zajednice najkasnije do poslednjeg dana u mesecu, osim ako ugovorom nije dogovoreno da se naplata vrši preko objedinjene naplate komunalnih usluga (poput "Infostana"), ukoliko je lokalna samouprava uspostavila takav sistem.

Profesionalna upravnica zgrade u Beogradu Marina Milić kaže za Biznis.rs da se cene za profesionalno upravljanje uglavnom određuju u odnosu na prosečne cene u gradu. Vlasnici biraju između tri-četiri ponude.

- Država je propisala minimalne cene samo u slučaju prinudnog upravnika i to je neka cena od oko 336 dinara po stanu, a na to se dodaju i troškovi za tekuće i investiciono održavanje zgrade. Kada je reč o izabranim profesionalnim upravnicima, ako je zgrada manja cena je veća i obrnuto, jer veća zgrada ima više stanova. Uglavnom se kreću od 500 do 1.000 dinara i obuhvataju usluge profesionalnog upravnika i održavanje. Ukoliko u roku od 30 dana ne izaberu upravnika, opština im automatski dodeljuje prinudnog upravnika - objašnjava Milić.

Svaka zgrada ima svoj žiro-račun. Zbog problema u naplati, većina zgrada sada bira plaćanje troškova preko objedinjene naplate.

- Svi stanari moraju da imaju uvid u novčani tok i stanje na računu zgrade. U slučaju objedinjene naplate stanari se, primera radi, dogovore da za održavanje plaćaju 300 dinara i usluge profesionalnog upravnika 700. Naplata od 1.000 dinara svakog meseca ide kroz račun Infostana, koji taj novac zatim prebacuje na račun stambene zajednice, koja onda uplaćuje novac za usluge profesionalnog upravnika, na račun ili kako je već ugovorom definisano - pojašnjava Milić.

Profesionalni upravnik raspolaže sredstvima sa računa stambene zajednice u dogovoru sa stanarima. Za planirane radove, stanari biraju izvođača na osnovu tri ponude. Troškovi hitnih intervencija finansiraju se iz sredstava stambene zajednice, bez obzira na namenu. Najveće investicije su popravke krovova, fasada i instalacija za grejanje, dok se hitne intervencije uglavnom odnose na poplave i probleme sa strujom zbog starih instalacija.

Kvalifikacije i obaveze

Poslovima profesionalnog upravljanja mogu se baviti privredna društva ili preduzetnici angažovanjem lica koje ispunjava uslove za profesionalnog upravnika.

Fizičko lice mora da ima najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, položen ispit za profesionalnog upravnika i licencu. PKS izdaje i oduzima licence i vodi registar profesionalnih upravnika.

Obaveze profesionalnog upravnika uključuju staranje o održavanju zgrade i zemljišta, primanje prijava kvarova i problema, obezbeđivanje hitnih intervencija i predlaganje visine naknade za održavanje na osnovu najmanje tri prikupljene ponude. Upravnik podnosi izveštaj o svom radu stambenoj zajednici najmanje dva puta godišnje, osim ako ugovorom nije drugačije definisano.