Studenti poručuju da će iz CELE SRBIJE krenuti ka Novom Sadu

Po svemu sudeći, kolone pešaka će se 31. oktobra slivati u Novi Sad pred veliki komemorativni protest 1. novembra, kako bi ponovo probudili Srbiju i podsetili građane zašto je njihova višemesečna borba počela.

Na Instagram nalogu studenata u blokadi objavljeno je iz kojih će sve mesta šetnja, pod nazivom "Koracima sećanja", krenuti ka Novom Sadu.

Najduži put će preći studenti iz Čačka, koji će prolaziti kroz Požegu, Kosjerić, Valjevo, Koceljevu. Studenti će takođe krenuti iz Bogatića i Šapca, Rume, Sremske Mitrovice i, naravno, iz Beograda.

Student Fakulteta tehničkih nauka iz Čačka kaže za Danas da su koordinatori svih gradova u međusobnom kontaktu, odnosno, da sve planove i odluke donose zajedno.

- Bezbednost šetača nam je na prvom mestu. U svakom trenutku imamo prvu pomoć koja je spremna da pomogne svakom ko ima poteškoća u šetnji da bi uspešno svi došli do Novog Sada - ističe.

Objašnjava da je plan da se iz Čačka krene 25. i ide se redom do Požege, Kosjerića, Valjeva, Koceljeve, Šapca, Rume, te da će na kraju 31. uveče ući u Novi Sad, čime će studenti iz ovog grada pešačiti šest dana.

- Trenutno se na našu anketu prijavilo oko 180 ljudi iz Čačka, Kraljeva, Gornjeg Milanovca i Užica. Sve poteškoće se brzo i lako rešavaju jer je saradnja između koordinatora besprekorna. Svaki problem se naglasi i svi učestvuju u rešavanju. Iskustva u prethodnim šetnjama nam mnogo znače u organizaciji ove - kaže student.

Petog dana šetnje će se ovoj koloni pridružiti studenti koji kreću iz Šapca.

Studentkinja FPN-a iz Šapca Teodora Radaković ukazuje da će šetnju činiti velika kolona studenata koji se spajaju u svakom gradu, od Čačka, preko Valjeva, Šapca, pa do Rume i Novog Sada.

- Kolege iz Čačka bi trebalo da krenu 25. oktobra, 28. im se pridružuju kolege iz Valjeva, 29. stižu kod nas u Šabac i 30. nastavljamo svi zajedno do Rume - objašnjava Radaković.

Kako bi olakšali posao svim meštanima u čijim gradovima će spavati, broj šetača su ograničili.

- Za sada očekujemo po 100-200 prijavljenih po gradu. S obzirom na to da je bilo mnogo šetnji pre ovoga, svi su se poprilično uvežbali i poteškoća skoro pa nema - naglašava Radaković.

Koordinator šetnje iz Beograda i student FPN-a Veljko Barjaktarević navodi da je plan šetnje veoma sličan kao i prvi put, kada su studenti iz Beograda išli peške do Novog Sada na obeležavanje tri meseca od pada nadstrešnice, nakon čega se šetalo do svih univerzitetskih gradova u Srbiji.

- Krećemo od Fakulteta dramskih umetnosti, a pauze pravimo u Batajnici, Novoj i Staroj Pazovi, i na kraju prvog dana stižemo u Inđiju, gde ćemo i prenoćiti. Studenti i zbor Inđije su se potrudili da nam obezbede dovoljno mesta za spavanje - kaže Barjaktarević.

Drugog dana kreću iz Inđije i prvu pauzu prave kod Domaćinskog salaša, zatim kod Crkve Blage Marije Banstol, dok će u Sremskim Karlovcima imati pauzu za ručak.

- U večernjim satima stižemo u Novi Sad, gde ćemo imati doček organizovan od strane studenata u Novom Sadu. Broj ljudi će biti tačno određen nakon ankete za šetače 15. oktobra, za sada ne mogu ništa zvanično da kažem. Organizacija same šetnje nije uopšte laka, ali imamo dobar tim ljudi koji se trudi da sve prođe kako treba - zaključuje Barjaktarević.

Podsećamo, pored brojnih i masovnih protesta, najveći poduhvat studenata u blokadi, kako fizički tako i psihički, bile su kilometarske šetnje od grada do grada.

Prvo su studenti iz Beograda krenuli peške za Novi Sad krajem januara ove godine, a dve nedelje kasnije su iz Beograda krenuli za Kragujevac, kako bi peške stigli na protest "Sretnimo se na Sretenje", održan u tom gradu 15. februara.

Dve nedelje nakon toga, studenti su iz gotovo svih delova Srbije krenuli peške za Niš. Kolona se kretala iz Kragujevca, Čačka, Užica, Kraljeva, da bi se dva dana pred protest svi spojili u Kruševcu, odakle im se pridružilo još više ljudi. Do Niša su peške krenuli i studenti iz Bora, koji su prepešačili značajan deo istočne Srbije.

U Nišu je najavljen protest u Beogradu, 15. mart, koji je postao najveći protest u modernoj istoriji Srbije. Masivnost 15. marta je bila očekivana upravo zbog studenata pešaka; gotovo iz svakog grada u Srbiji - Kragujevca, Kraljeva, Užica, Čačka, Valjeva, Šapca, Novog Sada i mnogih drugih - kolone studenata su se slivale u Beograd 14. marta, veče pred protest. Nakon 15. marta organizovana je šetnja do Novog Pazara, na protest održan 12. aprila.

Kada su prepešačili celu Srbiju, biciklima su krenuli put Strazbura, kako bi glas mladih čula i cela Evropa. Isto su ponovili i kada su trčali do Brisela.