Konobar u Srbiji dobio bakšiš, pa pobesneo: Nemojte da se brukate!

Ovaj stav bio je dovoljan da se pokrene lavina komentara koja reflektuje dve krajnosti u srpskom društvu: one koji bakšiš smatraju zastarelim običajem i one za koje je to nepisano pravilo dobrog ponašanja.

"Plaćen sam za svoj posao" vs "Pravila 10 odsto"
Gosti koji ne ostavljaju bakšiš često koriste argument da su konobari "već uredno plaćeni za svoj posao" i da dodatno nagrađivanje nije potrebno.

- Niko meni ne daje bakšiš na kasi u prodavnici - česta je analogija kojom se služe, dovodeći u pitanje zašto se ta praksa zadržala samo u ugostiteljstvu. Oni bakšiš vide kao naviku koja u nekim slučajevima može delovati čak i potcenjivački.

Na drugoj strani, oni koji bakšiš praktikuju smatraju da je to znak kulture i poštovanja prema tuđem radu, pogotovo ako je usluga bila korektna ili iznad očekivanja. Kao idealan iznos, nameće se pravilo 10 odsto od ukupnog računa, mada se procenat nekada spušta na pet odsto, u zavisnosti od kvaliteta usluge.

30 dinara uvreda?
Iako bakšiš u Srbiji nije zakonska norma kao u nekim delovima sveta (naročito SAD), on se i dalje uglavnom očekuje. Upravo zato, male sume, poput 20 ili 30 dinara, postale su povod za žustre kritike.

- U vremenu kada je kafa 200, a pivo i preko 300 dinara, ostavljanje desetine tog iznosa više liči na poruku nego na gest - navodi se u jednoj objavi na društvenoj mreži X, uz preporuku da, ako već ostavljate, neka to bude iz poštovanja, a ne samo da bi se zaokružila suma. Jedan konobar na X-u to je slikovito opisao:

- Nemojte ostavljati 20 i 30 dinara, to je stvarno stvarno bezveze, samo se brukate - napisao je.

Ipak, ima i onih koji su stali u odbranu malih iznosa.

- Ne podnosim ljude koji ne ostavljaju bakšiš, ali zašto da normalizujemo da nije normalno ostaviti 30 dinara i "bolje išta nego ništa" - glase suprotni stavovi.

Bakšiš na karticu - daleki san?
Rasprava je otvorila i pitanje tehničkih mogućnosti. Korisnici su se pitali zašto u Srbiji i dalje nije moguće "uvećati plaćanje karticom za bakšiš", što je praksa u inostranstvu. Pretpostavka je da su regulative oko PDV-a i poreza i dalje problematične, zbog čega se, čak i u 21. veku, gosti i dalje oslanjaju na keš.

Sve u svemu, iako bakšiš nije obaveza i to je pravo svakog gosta, većina se slaže da je istina verovatno negde između ekstrema - a ukoliko je usluga zaista bila na nivou, "simbolična zahvalnost" bi trebalo da bude srazmerna cenama, a ne da se svodi na sitne kovanice, piše Telgraf.rs.