Koje su opcije Srbije za uvoz nafte i derivata ako stupe na snagu sankcije NIS-u?

Uvođenje američkih sankcija NIS-u najverovatnije bi dovelo do obustave platnog prometa, čime ova naftna kompanija više ne bi mogla da kupuje naftu na svetskom tržištu, niti da je uvozi preko Jadranskog naftovoda (JANAF).

JANAF je do sada predstavljao jedinu rutu za uvoz nafte u Srbiju, koja se zatim prerađuje u rafineriji u Pančevu. Pre najave američkih sankcija, ovim putem je obezbeđivano čak 70 odsto dizela i 85 odsto benzina koji se potroše na domaćem tržištu, piše Danas.

Zbog toga se postavlja ključno pitanje: Koje su alternative Srbiji za uvoz nafte i naftnih derivata ukoliko dođe do zatvaranja JANAF-a?

Jedinu konkretnu opciju do sada izneo je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, koji je najavio da se kompanija MOL priprema za povećanje izvoza nafte i naftnih derivata ka Srbiji.

Ipak, i sam Sijarto je priznao da povećani izvoz MOL-a ne može u potpunosti da reši problem.

Kao dodatne opcije pominju se uvoz iz rumunske luke Konstanca, kao i iz drugih crnomorskih luka u Rusiji (što je teško izvodljivo zbog evropskih sankcija) i Kazahstanu. U tim slučajevima, nafta bi se transportovala rečnim tankerima (baržama) Dunavom.

Stručnjaci ocenjuju da bi za Srbiju najbolji scenario bio dogovor između Rusije i SAD po pitanju NIS-a, jer su sve ostale opcije za uvoz nafte i derivata ili neizvodljive ili teško izvodljive i skupe, a u svakom slučaju nedovoljne za stabilno snabdevanje domaćeg tržišta.

Ukazuju na to da su Rumunija i Bugarska sada članice Evropske unije, te ostaje neizvesno da li bi uopšte pristale na saradnju s NIS-om. Pored toga, naši sagovornici ističu i da Srbija trenutno ne raspolaže dovoljnim brojem rečnih tankera, kao ni cisterni i železničkih vagona za transport nafte i derivata.

"Za Srbiju bi najbolje bilo da se Rusi i Amerikanci dogovore“

Urednica portala "Energija Balkana“ Jelica Putniković upozorava da bi snabdevanje sirovom naftom i naftnim derivatima u slučaju uvođenja sankcija NIS-u danas bilo teško izvodljivo.

Putniković podseća da se tokom sankcija devedesetih Srbija snabdevala sirovom naftom preko rumunske luke Konstanca, dodajući da su barže tada Dunavom dopremale naftu, čime se delimično nadomešćivala domaća proizvodnja.

Ipak, te količine, podseća, nisu bile dovoljne za potpuno snabdevanje tržišta, pa su nastupile nestašice i građani su se snalazili švercom goriva iz okolnih zemalja.

- Danas su i Rumunija i Bugarska članice EU, i pitanje je da li bi sada pristale da transportuju sirovu naftu za Srbiju, tačnije za NIS, ako sankcije stupe na snagu. Moguće je da bi se ponašale kao Hrvatska, koja je jasno rekla da JANAF neće transportovati naftu - objašnjava Putniković.

Komentarišući izjavu mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, ona potvrđuje njegovu ocenu da je neizvesno i da li će Evropa i SAD dozvoliti Mađarskoj da putem JANAF-a omogući isporuku nafte Srbiji.

- Što se tiče njegovih reči da ne postoji dovoljno mogućnosti da se srpsko tržište snabde derivatima iz rafinerija kao što su MOL, OMV ili Hellenic Petroleum, to je tačno. Srbija ima sopstvenu proizvodnju derivata, i nju ne mogu u potpunosti da nadomeste rafinerije iz okruženja - kaže Putniković.

Dodaje da kada je reč o isporuci sirove nafte postoje ozbiljna ograničenja i na logističkom planu, navodeći da Srbija nema dovoljno auto-cisterni, vagon-cisterni, niti kapacitete za pretakanje.

- To bi bilo izuzetno teško organizovati - ističe ona.

Ukazuje da Srbija ima određene rezerve sirove nafte i derivata, te da nestašice neće odmah nastupiti.

- Ali rafinerija u Pančevu teško da može da radi bez dotoka sirove nafte. Čak i ako ta nafta nije ruska, već kazahstanska, a stigne iz Mađarske preko Družbe, postavlja se pitanje da li će EU i Amerika i to dozvoliti Mađarskoj - upozorava ona.

Na pitanje, za slučaj da Rumunija pristane da dostavlja naftu Srbiji, Putniković odgovara da bi i to dopremanje bilo teško izvodljivo, jer nemamo dovoljno barži.

- Jugoslovensko rečno brodarstvo je uništeno i mi nemamo barže koje bi prevozile tu naftu. Verovatno ove druge zemlje koje su na Dunavu imaju bar neke količine rečnih tankera, ali verovatno ne bi vozili naftu za Srbiju, tj. za NIS - kaže Putniković.

Sumnju izaziva i stanje infrastrukture u Pančevu:

- Pretakalište u Pančevu jeste korišćeno za derivate, ali za sirovu naftu bi trebalo da stižu velike količine, i pitanje je da li je to mesto obnovljeno i spremno za takvu funkciju.

Na pitanje, šta su tom slučaju opcije za Srbiju, Putniković odgovara da bi za Srbiju bilo najbolje da se Rusi i Amerikanci dogovore, kako Srbija ne bi bila koletaralna šteta.

Zaključuje da bi produženje roka za sankcije do 8. oktobra moglo da ukazuje na pokušaje pronalaženja rešenja.

- Analitičari već pominju da će možda Rusi da prodaju ili ustupe na određeno vreme svoje akcije u NIS-u i da tako ispune američke uslove, a kada se sve to završi da im se vlasništvo vrati - ukazuje Putniković.

"Država bi mogla preuzeti ulogu kupca, ali bi i mogla snositi sekundarne sankcije“

Nakon izjave mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta da se kompanija MOL sprema za veći izvoz nafte i derivata ka Srbiji, postavlja se pitanje čije će poreklo biti energenti i da li bi to predstavljalo kršenje evropskih sankcija.

Vladan Pavlović, finansijski analitičar iz IPOPEMA Securities smatra da je pre svega u dogovoru između Srbije i Mađarske reč o izvozu naftnih derivata, a ne sirove nafte.

Derivati bi mogli poticati i iz ruske i iz kazahstanske nafte, a Pavlović ocenjuje da se verovatno neće raditi o kršenju sankcija.

- Ne verujem da bi to bilo kršenje sankcija, jer pitanja stopiranja uvoza ruske nafte ticalo se samo pravca JANAF-a. Uostalom, Srbija i Mađarska već planiraju gradnju zajedničkog naftovoda - objašnjava Pavlović.

S obzirom na to da ni mađarski izvoz neće biti dovoljan, kao što je i sam Sijarto istakao, otvara se pitanje potencijala uvoza preko Crnog mora — Kazahstana ili Rumunije.

Pavlović potvrđuje da je takav uvoz tehnički moguć, ali upozorava na kompleksnost logistike.

- Nisam siguran koliki su kapaciteti brodarskih kompanija na Dunavu. Postoji i pitanje osiguranja, zatim ograničenja cene ruske nafte (tzv. price cap), kao i načina plaćanja - kaže Pavlović.

Ukazuje da situaciju dodatno komplikuje činjenica da NIS zbog međunarodnih sankcija i blokada računa ne bi mogao samostalno da kupuje sirovu naftu ili derivate na međunarodnom tržištu.

- U tom slučaju, država bi mogla preuzeti ulogu kupca preko neke svoje kompanije. Ali to nosi rizik da i taj entitet, pa čak i država, budu izloženi sekundarnim sankcijama - upozorava Pavlović.

Na pitanje kako će zamena JANAF-a uticati na cene transporta i cene goriva u Srbiji, Pavlović odgovara da je cena goriva već sada regulisana.

- Imajmo u vidu da već 35 odsto goriva dolazi iz uvoza i taj deo nema više nikakve veze sa pitanjem NIS-a, i recimo taj deo derivata se prodaje po istim cenama kao i oni sa NIS-ovih pumpi. Mislim da nije u pitanju cena već kapacitet logistike, da li imamo puta dva kapaciteta u odnosu na sadašnji uvoz, mislim na drumske cisterne, vagone, barže – verovatno ne – biće tu automatski i prostora za spekulante, švercere i entitete koji će videti priliku da brzo zarade na krizi - upozorava Pavlović.

Na pitanje da li bi bilo bolje da se država fokusira samo na uvoz nafte nego na uvoz naftnih derivata, kako bi rafinerija u Pančevu imala posla, Pavlović naglašava da ne može doći uopšte do uvoza i prerade u rafineriji ako NIS ne može da vrši plaćanja.

- Osim ako mu se ne poklanja nafta, a sav trošak snosi država - zaključuje Pavlović.