Bez bojkota, a boli ih! Genijalan plan protiv trgovaca

Nakon pandemije pojavio se fenomen "revenge spending", kada su ljudi masovno trošili na putovanja, restorane i kupovinu da nadoknade izgubljene mesece lockdown-a. Danas je situacija potpuno drugačija: zbog inflacije, visokih kamata i nesigurne ekonomske klime sve je popularnije suprotno ponašanje – rezanje troškova iz inata. Stručnjaci kažu da je to oblik samoodbrane: građani žele povratiti kontrolu nad sopstvenim novcem i pokazati trgovcima da ne mogu beskonačno dizati cene, navodi Yahoo.

Kako izgleda “revenge saving” u praksi?

Osvetnička štednja nema strogo pravilo, već se sprovodi na različite načine. Najčešće uključuje odricanje od manjih luksuza poput dodatnih pretplata, kafe za poneti ili naručivanja hrane. Ljudi se sve više okreću planskoj kupovini i kuvanju kod kuće, a popularni su i tzv. izazovi bez trošenja, kada se jedan dan ili ceo nedeljni period ne kupuje ništa osim osnovnih potrepština.

Neki pak, čim prime platu, najpre odvoje deo novca na štedni račun, a tek onda plaćaju režije i ostale obaveze, kako bi bili sigurni da im novac neće nestati do kraja meseca. Posebno zanimljiv je i "izazov jednog centa" - počinje se sa minimalnim iznosom koji se svakog dana povećava za još jedan cent, a do kraja godine može se uštedeti iznenađujuće velika suma. Na društvenim mrežama sve je više grupa i foruma gde ljudi dele svoja iskustva, poput Reddit-ovog foruma "No Buy", gde korisnici objavljuju koliko su uspeli da uštede zahvaljujući strogoj disciplini.

Zašto se ljudi okreću štednji?

Razlozi su jasni: životni troškovi nikada nisu bili viši. Inflacija u evrozoni i dalje se kreće iznad ciljane stope od 2%, a u nekim segmentima, poput hrane, cene rastu i dvostruko brže. Građani pritom osećaju i pritisak zbog visokih kamata na kredite i nesigurnosti oko novih poreza.

U takvoj atmosferi mnogi smatraju da je štednja najbolji oblik zaštite. Trend je najpre zaživeo u Kini, zatim se brzo proširio na SAD i Veliku Britaniju, a sada sve više ulazi i u srpske i hrvatske domove.

Stručnjaci savetuju da se novac koji se uštedi "osvetničkim metodama" ne ostavlja na tekućem računu gde nema prinosa, već da se prebaci u štednju s kamatom ili fondove koji prate inflaciju. Trenutno najbolji štedni računi u EU nude kamate oko 4%, a preporuka je da se ciljano traži prinos barem iznad stope inflacije - u suprotnom, realna vrednost novca i dalje pada.