Stručnjaci upozoravaju: Cenovni udar tek stiže, POSKUPLJUJE SVE!

Ekonomista Ljubomir Madžar za Direktno kaže da nema sumnje da nam slede ozbiljna poskupljenja.

- Ako bi nemiri na Bliskom istoku trajali kratko, ekonomski poremećaj bi bio kratkoročan, ali bi svakako značio udar na cene. Jer, kada poskupi gorivo, to se širi na sve prozvode pošto nema dela privrede koji ne troši gorivo. A cene imaju ružnu osobinu da kada se povećaju zbog kratkoročnih udara, teško se vraćaju na prethodni nivo. To znači da bi efekat poskupljenja, iako širok, bio neintenzivan. No, drugi i izvesniji scenario je da sve ovo neće trajati kratko već da će da se otegne. Utoliko pre jer Iran ne potpisuje kapitulaciju bez ogromne nesreće koja bi za njih bila kraj sveta, žilav su protivnik koga će biti teško savladati. Bojim se zato da je verovatnije da se kriza otegne, a onda bi važila ona "zlu se nadaj, dobro biti neće", utoliko pre jer mi pored opštih nevolja i pritisaka imamo i sopstvene boljke. Sve u svemu, ovu situaciju karakteriše velika neizvesnost, a to izaziva porast troškova na svim frontovima u jednoj privredi i samim tim poskupljenje svega - ističe Madžar.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, takođe smatra da se može očekivati poskupljenje svega.

- U principu, sve je međusobno zavisno, ne može transport da ne bude skuplji ako je gorivo poskupelo, a onda sve ide posledično. To će generalno uticati na svetsku ekkonomiju, što ćemo i mi kao mala bubica u odnosu na svet još više da osetimo - naglašava Atanacković.

Ukazuje i da do sada jedino nismo mogli da očekujemo rast cena nekih proizvoda trajnije prirode iz uvoza, jer, kaže, naše opredeljenje da vežemo dinar za evro pogoduje uvozu.

- Ali zato imamo problem sa robama koje mi proizvodimo i postajemo nedovoljno konkurentni u izvozu, pa domaća prehrana postaje za naše prilike neverovatno skupa. Jedini ograničavajući efekat na rast cena može da bude potrošačka snaga. Naime, ako cene rastu, a ne prate ih zarade, a neće imati baš odakle da rastu, onda neće tržište možda da odgovori tome u tolikom efektu - navodi Atanacković.

Ekonomista Dragovan Milićević navodi za Direktno da glavni inflatorni impulsi u Srbiji dolaze iz dva izvora - promene cene energenata i promene deviznog kursa.

- Kako je kurs za sada stabilan (a do kad će ne znamo), cene goriva sigurno da guraju rast troškova poslovanja u domenu pre svega transporta. E sada, mnogo je bitnija druga stvar, a to su racionalna inflatorna očekivanja kada subjekti pokušavaju anticipirati očekivano kretanje cena u budućnosti i kada po pravilu inflacija daleko više raste od realno uzrokovane povećanjem troškova. Mislim da ulazimo u zone velike nestabilnosti i krize čije će posledice pre svega zavistiti od daljeg razvoja scenarija u koji je SAD stavila pre svega najveći deo Evrope zbog davno definisanih energetskih puteva snabevanja energentima sa Bliskog istoka - kaže Milićević.