TEORIJE ZAVERE KOJE TO NISU Kako je Srbija postala talac Vučićeve "terapije"

U deceniji vlasti Vučića teorija zavere će postati deo šireg javnog diskursa širom Srbije, a osobe koje bi tvrdile da imaju tajne ili poverljive podatke o aktivnostima država, organizacija ili kompanija obično su nazivani teoretičarima zavera. Ispostaviće se, pak, da su oni u mnogim slučajevima bili u pravu.Teorije zavere su tu da očiste ljudski život od slučaja i koincidencije. Teorija zavere oslanja se na strah da su stvari koje bi trebalo da budu razdvojene zapravo pomešane i da to nikako ne može biti dobro. Surovi obračuni režima sa neistomišljenicima posle tragedije u Novom Sadu, i verbalni i fizički, nisu motivisani nikakvim njihovim strahom da će protesti pokrenuti promene; naprotiv, to su izrazi panike - uzaludnog odbijanja da se suočimo s očajem koji prožima naša društva. Znaci ove panike su svuda, ali to treba znati iskoristiti. Mnogo energije se sada ulaže u odlaganje intervencije kakvu kriza zahteva.

Vučić želi da pokaže kako je spreman da odbrusi svetskim moćnicima, a na sunarodnicima je samo da ga slušaju i sprovode njegove preporuke. "Njega prate, prisluškuju i stalno mu ubice vise za vratom".- Ubio sam Kenedija. Po njima sam za sve sam ja kriv. To što meni mnogi žele smrt, ne znači da ja bilo kome želim. To što mojoj deci i porodici žele najgore, ne znači da to ja njima želim. Ja sam srećan što sam uspeo da srpsku državu napravim slobodnom i nije čudo što će svi u okruženju uvek najgore da govore o našoj zemlji - izjavio je predsednik Srbije.

Predsednik je svojevremeno govorio i o masovnom ubistvu u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Vučić je rekao kako su dan posle masovnog ubistva u Ribnikaru, strane službe bezbednosti tražile da im Srbija prepusti dečaka ubicu.

Sadašnja vlast, koja je kontinuitet vlasti tokom devedesetih, drži narod u stalnom strahu da mu se može dogoditi nešto gore nego ovo što trenutno živimo. Atmosfera straha širi se na sve strane, podstiče se strah u ljudima. Danas je nasilje za nijansu sofisticiranije. Sprovodi se i putem popularne kulture u čemu prednjači televizija Pink. Neprekidna propaganda deluje na podsvest ljudi, svakodnevni život postaje imun na nasilje koje se neprekidno gleda na ekranima. Pink i tabloid Informer prepuni su psovačkih narativa prema svima onima koji ne podržavaju "istorijske" akcije i teorije zavera Aleksandra Vučića.

Na ovom nivou krize koja vodi otvorenoj diktaturi i potpunom rascepu društva, država u stanju nužne odbrane je realnost. Ne može se beskrajno stajati.