Meta su studenti: 2 najgore odredbe novog Krivičnog zakonika

Najnovijom izmenom biće uvedeno krivično delo ugrožavanje saobraćaja opasnim sredstvom i opasnom radnjom što su mnogi videli kao nov način da se vlasti obračunavaju sa studentima i građanima koji podržavaju blokade, koje su počele nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, na rekonstruisanoj Železničkoj stanici, kada je nastradalo 16 osoba, dok je jedna osoba teško povređena.

Rodoljub Šabić, advokat i pravni analitičar, za portal Nova.rs kaže da je je dosadašnji Krivični zakonik, inače konfuzan, dodatno zakomplikovan novim izmena, a da su dve dve odredbe posebno štetne.

- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika je relativno obiman tekst. On sa skoro 90 članova interveniše u važeći Krivični zakonik. Budući da je za 20 godina važenja KZ ovo već deseti put da se on menja ili dopunjuje, jedino je izvesno - da će i inače konfuzan i nekonzistentan tekst učiniti još gorim i težim za tumačenje i primenu. U mnoštvu odredbi Nacrta zakona različitog značaja i kvaliteta, nije mali broj onih koji zaslužuju kritike. Ali u konkretnoj društvenoj situaciji, po mom mišljenju, kao posebno loše i štetne izdvajaju se dve - ističe Šabić.

Saobraćaj
On ističe da je posebno problematična izmena kojom je predstavljeno ugrožvanja saobraćaja opasnim sredstvom i opasnom radnjom.

- Jedna se tiče izmena član 290, ugrožavanje saobraćaja opasnim sredstvom ili opasnom radnjom, a izmene zakona idu ka tome da se kao krivično delo utvrdi praktično svako zaustavljanje saobraćaja. Svako ometanje saobraćaja je, naravno, neprijatna stvar, jer podrazumeva ograničavanje prava drugih i najčešće je u suprotnosti sa odredbama zakona o saobraćaju. Ali ukoliko se vrši nenasilno, međunarodno prihvaćen standard je da se smatra mirnim okupljanjem - navodi Šabić.

On naglašava da je pravo na mirno okupljanje zajamčeno članom 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima i on štiti i ona mirna okupljanja koja nisu u skladu sa zakonom.

- Naravno, nemaju tzv. privilegovanu zaštitu istu kao potpuno zakonita okupljanja, politički govor, prijavljeni mitinzi i slično, i vlasti su, ako učesnici preterano dugo i teško ometaju prava drugih, ovlašćene da preduzmu i represivne mere radi uspostavljanja redovnog stanja. Ali, što je izraženo i u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, samo zaista nužne, neophodne mere, jer se, po stavu suda, "od vlasti očekuje da pokažu što je moguće veći stepen tolerancije" - kaže sagovornik.

Šabić ističe da se kriminalizovanjem praktično svake blokade saobraćaja sigurno ne pokazuje tolerancija.

- Naprotiv, postojeći član 290, koji za ugrožavanje saobraćaja predviđa krivičnu odgovornost, ali uz uslov "da dovodi u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima", sasvim je dovoljan i u skladu je sa međunarodnim standardima, a u rešenju koje se predlaže jasno je prepoznatljiv dnevnopolitički interes vlasti u sukobu sa nezadovoljnim građanima - pojašnjava advokat.

Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela
Šabić kaže da je krajnje problematično i novo krivično delo član 343a, objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, jer je sa stanovišta legitimnih javnih interesa nepotrebno, a još i fluidno formulisano tako da je podobno za ekstremno široka tumačenja, samim tim i zloupotrebe i kršenja ljudskih prava.

- Po novom krivičnom delu bi se svako "ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnih dela" mogao kazniti zatvorom do tri godine. Istom kaznom bilo bi kažnjeno i "lice koje vrši posredovanje u pristupanju tom materijalu", a kaznom zatvora bilo bi kažnjavano čak i lice koje "pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu". A materijalom se smatra "svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete" - pojašnjava pravni analitičar.

Šabić smatra da za uvođenje ovog novog krivičnog dela nema nikakvih opravdanih razloga, jer Krivični zakonik članom 35, već predviđa kažnjavanje onog ko umišljajno pomogne u izvršenju krivičnog dela, a pod pomaganjem podrazumeva i davanje saveta ili uputstava.

- Osim što je potpuno suvišna, predložena odredba je artikulisana tako da sve što bi trebalo da je relevantno ostavlja nejasnim. Šta može biti "materijal koji sadrži uputstva i savete za izvršenje krivičnog dela"? Da li, na primer, i sudska presuda u kojoj se, u obrazloženju, detaljno opisuje način izvršenja nekog krivičnog dela? Ili kriminalistički romani i priče? Ko je "posrednik"? Svako ko podeli nečiju objavu na društvenim mrežama?! Šta je „svesno pristupanje materijalu“? Kako se razlikuje od "nesvesnog" - kaže Šabić.

Postavlja se pitanje kako je uopšte moguće predviđati da se i samim čitanjem ili slušanjem nekog teksta može izvršiti krivično delo i ističe da ovo podseća na vreme inkvizicije.

- Imajući u vidu brojne slučajeve u kojima je vlast sa neverovatnom lakoćom prekršaje protiv javnog reda i mira kvalifikovala kao krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, novo krivično delo bi podrazumevalo rizik po pravnu sigurnost i ljudska prava i moglo biti lako upotrebljiv instrument, pre svega za krivični progon ili bar zastrašivanje ljudi koji preko društvenih mreža pozivaju i daju uputstva u vezi sa protestnim okupljanjima ili onih koji te pozive dele. Ili ih čak samo čitaju - zaključuje Rodoljub Šabić.