Menja se zakon: Krivična odgovornost zbog "lajka" ili snimka

Bajović je u emisiji Novi dan na N1 rekla da je iznuđivanje iskaza ostalo kao krivično delo, kao i objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, što je, kako je podsetila, izazvalo burne reakcije zbog nedovoljno precizne i široke formulacije.

Burnu reakciju je izazvalo to što je, podseća ona, zakonodavac predvideo da će se svako, ko putem interneta učlini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja nekih krivičnih dela, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

Precizirano je, potom, kako navodi, da se to odnosi na davanje saveta preko interneta kako se vrše ubistva, u vezi sa polnim slobodama, falsifikovanjem, ali tu su i dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. Bajović podseća da se uhapšeni tokom protesta prethodnih meseci tretiraju upravo kao napadači na ustavno uređenje.

- Obrazloženje zakonodavca je da se poveća bezbednost na internetu, tako što se kontroliše neki sadržaj. Međutim ova inkriminacija je u totalu neprimenjiva. Sadržaji kako se pravi eksplozivna naprava, dimna bomba ne mogu se naći na regularnom internetu već Dark vebu. Tehnološki je teško otkriti ko je postavio taj materijal, čak i kada bi se otkrilo da je to neko iz Nemačke, ta osoba je van dometa naših organa gonjena. Ova inkriminacija je teško primenjiva u našoj praksi - istakla je Bajović.

Ukazala je da postoji opasnost da se pod to krivično delo podvodi svaki poziv na građanski bunt, neposlušnost, protest, blokadu.

- Posebno je opasno što zakonodavac inkriminiše i svesno pristupanje ovom materijalu. Dovoljno je da lajkujete takav sadržaj i on će biti dokaz da ste svesno pristupili tom materijalu. Na taj način se guše građanske slobode - istakla je Bajović.

Nacrt predviđa novo krivično delo - javno odobravanje, negiranje ili značajno umanjenje krivičnog dela za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora ako je izvršenje utvrđeno pravosnažnom sudskom presudom, i ako takvo izražavanje može dovesti do nasilja.

- Ako sud nekog osudi za teško krivično delo, za koje je propisana kazna doživotnog zatvor, zabranjeno je da komentarišete, javno negirate i dovodite u sumnju, što je pravno neutemeljeno i dovodi u pitanje institut vanrednih pravnih lekova - navela je Bajović.

Navela je kao primer slučaj Danke Ilić oko kog postoje brojne nedoumice i danas, podsećajući na nasilnu smrt brata okrivljenog u policijskoj stanici i ukazujući na verodostojnost zbog nedostatka dokaza. Bajović je navela da bi uvođenjem ovog instituta, svako ko bi javno izrazio sumnju, bio krivično odgovoran.

Govoreći o krivičnim delima koji se tiču slobode govora, Bajović je kazala da sada postajete krivično odgovorni, svaki put kada snimate razgovor.

- Apsolutni pravni apsurd. Inkriminiše snimanje bilo kog razgovora. Jedino država preko dokaznih radnji ima pravo da prisluškuje i snima građane, što je pravni apsurd - navela je ona.

Prema tom krivičnom delu kako je predvideo zakonodavac, svi snimci nastaju izvršenjem krivičnog dela i automatski ne mogu da se koriste u postupku, rekla je Bajović.

To ugrožava i slobodu govora, ličnu samo zaštitu i sprečava otkrivanje i dokazivanje brojnih krivičnih dela, smatra profesorka.

Govoreći o odavanju tajnih podataka, Bajović kaže da se uvodi širi stepen zaštite podataka u odnosu na postojeće zakonsko rešenje.

- Sada je odavanje svih podataka sa oznakom tajnosti krivično delo. To ostavlja prostor za brojne zloupotrebe. Državni organi mogu da štite sve svoje podatke oznakom interno ili poverljivo, nisu dužni da vam ih dostave, a vi bivate potencijalno odgovorni i ako ih tražite - objašnjava Vanja Bajović.

- Dolazimo u situaciju da se štiti kriminal i određena zloupotreba, a da nemate način da tako nešto obelodanite i saznate. Sporno je za istraživačke novinare, jer oni po ovim inkriminacijama mogu da budu krivično odgovorni - ukazala je Bajović.

Iznošenje ličnih i porodičnih prilika, je, navodi već krivično delo, ali sada se, navodi Bajović uvodi da nije krivično odgovoran novinar/medij ako dokaže da to što je iznosio nije učinio u nameri da naškodi časti ugledu tog lica.

- Svako može da tvrdi da nije imao zlu nameru, a oštećeni mora da dokazuje da je imao nameru da mu naškodi - navela je Bajović ocenjujući da ta zakonska odredba štiti tabloidno novinarstvo.

Profesorka smatra da se išlo na populističke mere u smislu pooštrenja, pa je predviđena doživotna za silovanje, ubistva, dok je sa druge strane, za ubijanje i ostavljanje životinja najveća kazna dve godine zatvora.

- Jednako je teško ako vam neko ubije psa i neovlašćeno pročita vašu poštu - navodi Bajović.