Vanja Bajović o pomilovanjima: Vučić poručuje - "može mi se"

- Tu se radi o pomilovanju od krivičnog gonjenja, radi se o aboliciji, koja je jako retka. U evropskim zemljama to ne postoji. Imate pomilovanje kao akt milosti kad neko učini krivično delo, pa bude osuđen na tešku kaznu, neko se razboli, pa kao čin milosti, kao pravno sredstvo, vi pristupate aktu pomilovanja. Ovde predsednik zadire u sudsku vlast - objasnila je profesorka, koja je i bila član Komisije za pomilovanja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao je četvoricu okrivljenih aktivista Srpske napredne stranke koji se terete za napad na studente, pa i lomljenje vilice jednoj studentkinji u noći između 27. i 28. januara. Vučić je takođe kazao da će pomilovati i 25-godišnjaku koja je autom udarila studentkinju Poljoprivrednog fakulteta tokom generalnog štrajka i time joj zadala teške telesne povrede.

Ovakvim postupanjem, objašnjava Bajović, sprečava se rad sudstva koji treba da utvrdi šta se tačno desilo.

- Sprečavate sud da utvrdi šta se desilo. Ne može izvršna vlast da se meša u ovlašćenja sudske vlasti. To je institut koji je kod nas nasleđen iz socijalističkog perioda i on je ostao, a nije primenjivan... Javnost je i dalje uskraćena za informacije šta se desilo na protestu u Novom Sadu nakon pada nadstrešnice, ko je tu kriv, ko je palio Skupštinu, ko je hapsio demonstante - na to nećemo dobiti odgovor - objasnila je ona.

Smatra da ovakvim postupanjima predsednik poručuje "vidite - može mi se".

- Ovim pomilovanjima onemogućavate da se postupak protiv lica vodi, da se utvrdi šta se desilo, kako su povredili devojku, kako je druga devojka udarena kolima, a javnost ostaje u dilemi i neizvesnosti za određene odgovore. To predstavlja napad na sudsku vlast i tim aktom, u neku ruku, Vučić demonstrira moć: "Vidite - može mi se" - ističe profesorka na Pravnom.

Ističe i da je sporna procedura po kojoj je doneta odluka o pomilovanju aktivista.

- Meni je sporna sama procedura. Po Zakonu o pomilovanju predsednik ne može sam da donese odluku, nego to mora da ide na predlog ministra pravde. Ja ovde ne vidim da se Ministarstvo pravde oglasilo o razlozima za predlog da se ovim licima da pomilovanje. Ostajemo uskraćeni za brojne činjenice - ističe sagovornica N1.

Prorektorka za finansije Univerziteta u Beogradu Zorica Vujić, prorektor za nastavu UB Dejan Filipović, rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić i prorektor Nebojša Bojović dobili su krivične prijave zbog sumnje da su izvršili krivična dela Zloupotreba službenog položaja i Nesavesnog rada u službi. Prijave je podneo Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost.

Profesorka Pravnog objašnjava da su ove krivične prijave "pravno neuke".

- To je drugi put. Rektor je već saslušavan povodom krivične prijave za ovo krivično delo. To je kao da se, faktički, radi o jednom mrcvarenju i dodatnim pritiscima na akademsku zajednicu. Ako pravno posmatramo, zloupotreba službenog položaja je jedno opšte krivično delo koje se stavlja na teret onda kad ne postoji drugo krivično delo. Krivična prijava je pravno neuka. Ali, sama krivična prijava ne znači pokretanje krivičnog postupka, već mora da se podigne optužnica - navodi profesorka.

Objasnila je i da ono što se njima stavlja na teret ne spada u njihova ovlašćenja.

- Stavlja se na teret da su zloupotrebili svoja ovlašćenja, pa pribavili nekakvu korist tj. naneli nekome neku štetu ili teže povredili prava drugoga. To je pravno posmatrano - apsurd. U opsegu njihovih ovlašćenja nije da se tuku sa studentima, zovu policiju, izbacuju studente sa fakulteta. To je suprotno osnovnim akademskim principima - kaže Vanja Bajović.

Interesantno je pitanje, ističe ona, da li je sporna Uredba kojom se akademska zajednica ostavlja bez mogućnosti da se bavi akademskim radovima.

- Da li to predstavlja zloupotrebu službenog položaja i degradiranje akademske zajednice? - pita profesorka.