Vlada Srbije planira novo zaduživanje za 410 miliona evra

Srbija se zadužuje na četiri strane: kod Evropske investicione banke (EIB), Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Nemačke razvojne banke (KfW) i Francuske agencije za razvoj, piše Danas.

Od Evropske investicione banke država pozajmljuje 100 miliona evra za modernizaciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad.

Finansijski ugovor između Srbije i Evropske investicione banke otkriva jedan važan podatak: cena modernizacije pruge Niš-Dimitrovgrad gotovo se udvostručila od prve procene vrednosti projekta iz 2017. godine. Tada je projekat procenjen na 268 miliona evra, a danas ta cifra dostiže 502 miliona.

Srbija je od Evropske investicione banke već uzela 2018. godine kredit u iznosu od 134 miliona evra za modernizaciju ove pruge, a sada povlači ostatak od 100 miliona evra.

Od nove cene koštanja od 502 miliona evra, 234 miliona evra obezbeđuje se kreditima EIB, 162,08 miliona evra iz budžeta Srbije, a 105,92 miliona evra je donacija Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

Zatim, Srbija se zadužuje i kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 27,2 miliona evra za modernizaciju Poreske uprave koja godinama kuburi sa nedostatkom radne snage pa je cilj modernizacije da rastereti radnike i prense deo posla na mašine.

Od Nemačke razvojne banke (KfW) uzet je kredit u iznosu od 135 miliona evra za reformu sektora energetike i zaštite životne sredine.

Srbija je dva zajma uzela i od Francuske agencije za razvoj. Prvi kredit, u iznosu od 12 miliona evra, namenjen je Elektromreži Srbije za rekonstrukciju i digitalizaciju postrojenja RP 110 kV Pančevo 1, pri čemu država preuzima ulogu garanta.

Drugi zajam od 135 miliona evra, odobren je za sprovođenje politike zelenog rasta. Reč je o drugoj kreditnoj liniji, jer je država ranije već povukla jednu tranšu u istom iznosu od 135 miliona evra.

Ekonomista Božo Drašković rekao je za Danas da kada se Srbija zadužuje kod Kineza, Arapa ili na međunarodnom finansijskom tržištu emisijom obveznica, tada ne postoji nikakva kontrola trošenja tih sredstava. Kreditori se, kako je naveo, ne interesuju za to kako će novac biti upotrebljen, već gledaju isključivo svoju računicu rizika i potencijal naplate duga, prenosi Beta.

- Njih ne zanima ni ako se novac troši koruptivno, ni ako se koristi potpuno neproduktivno. Dokle god u Srbiji postoji neka imovina ili ekonomski potencijal iz kojeg mogu da "iscede" povraćaj kredita i kamata, oni će davati novac - rekao je Drašković.

Zaduženje za infrastrukturne projekte, kaže Drašković, nije sporno, ali jeste sporno po kojoj ceni se plaća ta infrastruktura.

- Kod nas je uobičajeno da se uzme kredit i krene s projektom vrednim 700-800 miliona evra, a da on na kraju košta milijardu i po, kao što je to, na primer, slučaj sa Moravskim koridorom. Empirijski podaci pokazuju da se novac troši neodgovorno i neproduktivno, a dugovi ostaju - naveo je Drašković.

Dodao je da je drugačiji pristup trošenja sredstava kada se krediti uzimaju od evropskih investicionih fondova ili razvojnih banaka, jer podležu strožoj kontroli, što, po njegovim rečima, smanjuje prostor za korupciju.

Međutim, i u tim slučajevima, upozorio je Drašković, postoji potencijalni problem.

- Ta sredstva često nose jednu "otrovnu pilulu". Ne verujem da razvojne banke Nemačke ili Francuske daju sredstva tek tako, ona su ciljana i namenski usmerena. Na primer, ulaganja u energetsku infrastrukturu, poput prenosa električne energije, mogu biti povezana s projektima poput otvaranja rudnika "Jadar", koji je od interesa za evropske kompanije, a ne nužno za Srbiju - naveo je Drašković.

Iako priznaje da u tim slučajevima postoji pozitivna strana zbog manje mogućnosti zloupotrebe novca, Drašković podvlači da su ti projekti često više u službi interesa EU nego same Srbije.

- Na kraju krajeva, sve ovo govori o jednom mnogo dubljem problemu, Srbija nema sopstvenu akumulaciju da bi finansirala investicije koje su joj potrebne - istakao je Drašković.

Na pitanje da li je Srbija morala da se zaduži i za modernizaciju Poreske uprave u iznosu od oko 27 miliona evra, Drašković je odgovorio da je to zanimljiv slučaj koji pokazuje da se kredit formalno daje za modernizaciju, ali se suštinski koristi za kupovinu opreme i to obično iz zemlje kreditora.

- To znači da se kredit vraća kroz generisanje tražnje za robom koja dolazi obično iz zemalja kreditora - naveo je Drašković.