Princ Filip odbio da položi venac sa naprednjacima na Oplencu, pa u saopštenju podržao studente

Kako navodi izvor upoznaz sa dogašajem, princ Filip Karađorđević odbio je da položi venac u okviru državnog protokola koji je predvodila Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja, piše Nova.rs.

Prema rečima sagovornika, Đurđević Stamenkovski je došla pred sam kraj liturgije, a tokom pomena kralju Petru I Karađorđeviću, episkop Jovan je odlučio da ministarka stoji između njega i princa Filipa.

- Nakon toga protokol određuje da Filip venac kraljevske porodice položi tek peti po redu, posle nje, vojske, lokalnih samouprava i drugih. To inače rade godinama sa vencem starešine Kraljevskog doma, navodeći da time zapravo oni čine uslugu Karađorđevićima. Filip nije hteo više da im toleriše takvo ponašanje i nepoštovanje mesta na kome su, i da se prema Karađorđevićima ponašaju kao da su gosti u svojoj kući. Nije hteo da pravi nikakav skandal, položio je venac samostalno posle parastosa neposredno pred početak državne ceremonije u pratnji supruge princeze Danice i rođaka kneza Mihaila i kneginje Ljubice, a nakon toga su otišli ostavljajući državnu delegaciju koju predvodi ministarka - objašnjava on.

U saopštenju upućenom javnosti nakon ceremonije, princ Filip se osvrnuo na događaje u Srbiji, povezujući istorijsko nasleđe sa današnjim izazovima.

- Danas, dok se građani okupljaju na protestima već devet meseci širom Srbije, nasleđe kralja Petra se otkriva kao živo i prisutno. On je verovao da narod ima pravo da podigne svoj glas, da traži istinu i odgovornost i da se bori za pravednije društvo. Sa tugom posmatramo mučne i brutalne scene nasilja nad mladima, onima koji su najdragoceniji deo našeg društva i njegova budućnost.

Princ-naslednik Filip Karađorđević naveo je da je njegov predak ostao upamćen u narodu kao najvoljeniji kralj, te da je kroz istoriju prepoznat kao simbol slobode, demokratije i državnog dostojanstva. On je, odajući poštu svom čukundedi, podsetio javnost na njegovo nasleđe:

- Kralj Petar I nije bio samo vladar, već i duboki vernik u ideale slobode i ljudskog dostojanstva. Još pre dolaska na presto, preveo je delo Džona Stjuarta Mila O slobodi, želeći da duh građanskih prava i demokratije postane trajno nasleđe srpskog društva - istakao je princ Filip.

On je podsetio da je tokom vladavine kralja Petra Srbija živela pod Ustavom iz 1903. godine, tada najdemokratskijim u regionu.

- Taj ustav je garantovao slobodu govora, okupljanja i udruživanja, široku slobodu štampe bez cenzure i odgovornost vlade pred Narodnom skupštinom. U to vreme, Srbija je bila prepoznata kao zemlja slobodnih novina i razvijenog parlamentarizma, a kralj Petar je dosledno poštovao svoju ulogu ustavnog monarha, dajući narodu pravo da bude nosilac državnog života - naglasio je.

Prema njegovim rečima, sećanje na kralja Petra ne sme ostati samo na njegovom sarkofagu u Oplencu. „Njegov život i delo treba da budu opomena i nadahnuće, da nema veće svetinje od života i dostojanstva čoveka i da sloboda nije privilegija, već temelj svake pravedne države“, poručio je princ-naslednik.

- Naša je dužnost da ostanemo verni toj tradiciji slobode, demokratije i odgovornosti. To je zavet prošlosti, ali i putokaz budućnosti Srbije. Taj zavet sledio je i moj otac Prestolonaslednik Aleksandar u čije sam ime danas položio venac na grob našeg pretka, taj zavet osećam i kao svoju ličnu obavezu - zaključio je princ Filip Karađorđević.