5. oktobar 2000. i 2025: Koje su sličnosti, a koje razlike?

Despotović je u blokadi jedna od zaduženih za saradnju s medijima, piše Dojče vele.

Ona podseća:

- Peti oktobar se dogodio nakon izbora 24. septembra. Postojao je konkretan politički razlog da se Peti oktobar desi - kaže Anja Despotović.

Njen kolega Petar Gardović, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenjuje da je Peti oktobar "definitivno bio velika pobeda naroda“.

- To je događaj za koji sam prvi put čuo još u svojoj desetoj, dvanaestoj godini. Kad god bi bili neki protesti, uvek bi se spominjao Peti oktobar kao nešto što je bilo uspešno. Mislim da smo mi sada došli jako blizu tome, samo moramo ostati istrajni - kaže Gardović.

Mladi žele da budu deo rešenja

Vrednosti koje su bile ključne pre 25 godina, ključne su i danas: sloboda, pravda, odgovornost i građanska solidarnosti. Na to ukazuje Milica Borjanić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).

Ta organizacija sastavila je tzv. "Alternativni izveštaj“ u kojem se vidi da postoji "visoka identifikacija sa studentskim pokretom“, jer 95 odsto mladih u Srbiji podržava studente.

- Mladi danas žive u formalno demokratskom društvu, ali osećaju da je sistem obesmišljen. Izveštaj pokazuje da preko 90 odsto njih veruje da izbori nisu fer i pošteni, a polovina smatra da nemaju stvaran uticaj na političke procese - kaže generalna sekretarka KOMS-a.

- Ono što je specifičnost danas jeste to da su vrednosti participacije, održivosti i jednakosti izraženije nego ranije. Mladi danas nisu samo protiv – oni žele da budu deo rešenja, deo procesa, da se čuju njihovi glasovi unutar institucija - naglašava Milica Borjanić.

Protiv Vučića se bore „vučićizmom“

Istoričar Milivoj Bešlin smatra, međutim, da između današnjih i protesta od pre 25 godina ima veoma malo podudaranja. Ni posle godinu dana demonstracija na ulici nije došlo do "istorijski merljivog uspeha“ kakav je bio Peti oktobar 2000. godine, ukazuje Bešlin.

- Nismo bliže mirnom raspletu i političkom rešenju krize nego što smo bili pre godinu dana, nisu ispunjeni studentski zahtevi, stepen korupcije u društvu je nepromenjen, a režim je izašao s najgorim kadrovskim i idejnim rešenjima otkako se ustoličio 2012. godine - kaže istoričar.

Ujedno dodaje da "s protestne strane ne postoji dovoljno jasna ideja, strategija, struktura i ogranizacija koja bi vodila političkom raspletu najveće društvene i političke krize u Srbiji poslednjih decenija.“

Bešlin takođe upozorava da su današnji studenti žrtve nacionalističke retorike Aleksandra Vučića, koja traje 13 godina.

Po njemu su maltene identični koncepti tzv. Vučićevog „velikosrpstva“ i „integralnog srpstva“ Mila Lompara, intelektualca desničarskih shvatanja, koji u javnosti važi za jedno od lica koje predstavlja studente.

- Puno je mladih koji su, boreći se protiv Vučića, spremni da brane ideološki koncept vučićizma. Nažalost, temeljne ideološke vrednosti njegovog režima sve manje se dovode u pitanje pod neuverljivim izgovorima da mu se ne daju povodi za napade - zaključuje Bešlin.

Ujedinjeni u borbi

Za Srđana Milivojevića, koji je u vreme Petog oktobra 2000. bio član pokreta „Otpor“, a danas je predsednik Demokratske stranke, najvažnija stvar kod današnjih protesta je sledeće:

- Mladi ljudi svih nacionalnosti i veroispovesti ujedinili su se u borbi za slobodu, pravdu, pobedu poštenja nad izopačenom i bahatom pljačkom, koja je sasvim ogoljena. Za slobodu se danas u Srbiji zajedno bore Bošnjaci iz Novog Pazara, Slovaci iz Bačkog Petrovca, Mađari iz Subotice sa svojim vršnjacima i kolegama Srbima iz Šumadije, Dragačeva - ukazuje Milivojević.

Ono za šta se studenti bore je "mnogo veće od nekog autokrate“, naglašava studentkinja Anja Despotović sa početka priče:

- Cela naša borba nije ni počela od priče o autoritarnom režimu, o diktatoru. (…) Mi se prvenstveno bavimo promenama vrednosti ovog društva.