Nastavnicima sledi vanredno povećanje plata: Gde će biti u odnosu na prosek?

Ipak, i sa tom povišicom početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stučne spreme neće biti jednaka prosečnoj republičkoj zaradi, što je, podsetimo, bio jedan od ključnih zahteva reprezentativnih sindikata obrazovanja.

Sa poslednjom korekcijom koeficijenata u martu ove godine početna plata zaposlenog sa sedmim stepenom stručne spreme sada iznosi 101.026 dinara, a uz oktobarsko povećanje biće 106.078 dinara.

S druge strane, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku za maj ove godine, prosečna republička neto zarada iznosi 107.705 dinara.

Snežana Romandić Petrović, predsednica Unije sindikata škola Beograda, kaže za Danas da je sindikat krajem juna tražio razgovore sa resornim ministarstvom i predsednikom Vlade Đurom Macutom upravo o platama.

– Sastanak sa predstavnicima Ministarstva je održan i tada je potvrđeno povećanje koeficijenta u oktobru. Sindikati su insistirali na razgovoru sa predsednikom Vlade kako bi se prosečne zarade zaposlenih u prosveti dodatno korigovale. Ministar prosvete je izjavio da će se zalagati da do sastanka sa predsednikom Vlade dođe. Realni troškovi života prevazilaze iznose zarada i razgovori o visini plate jesu i biće prioritet aktivnosti sindikata i u narednom periodu – navodi Romandić Petrović.

Uoči početka drugog polugodišta tekuće školske godine, Ministarstvo prosvete je obavestilo zaposlene u školama da je u januaru 2026. planirano povećanje plata svih zaposlenih, pa i radnicima u prosveti za projektovanih sedam odsto. To bi početnu platu zaposlenih sa sedmim stepenom stručne spreme trebalo da podigne na 111.379 dinara, pokazuje ranija računica prosvetne vlasti.

Nakon toga je stigao nagoveštaj da bi aktuelna situacija sa blokadama mogla negativno da se odrazi redovno sektorsko povećanje od naredne godine.

U međuvremenu, država je odlučila da vanredno poveća minimalnu cenu rada od 1. oktobra za 9,4 odsto što će se negativno odraziti na plate radnika u prosveti, tvrdi Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

– Tog momenta će da poraste i prosečna zarada, pošto je ona obično na nivou dva minimalca. Sada on iznosi nešto preko 53.000 dinara, a prosečna zarada je, prema poslednjim objavljenim podacima, oko 107.000 dinara. Ovim se i dalje ruši Uredba o koeficijentima jer se ne povećava plata svim zaposlenim nego koeficijent samo nastavnom osoblju. Drugim rečima, ako od oktobra minimalna zarada ode na očekivanih 59.000 dinara to znači da će pomoćnom radniku faliti nekih 5.000 do 6.000 hiljada do minimalca, a u mesecu sa 23 dana faliće mu 8.000, i opet ulazimo u nezakoniti korekciju, a rasponi najniže i najviše plate u obrazovanju će da padnu na 1:1,71 do 1,75 – kaže Kokot.

Ako se taj trend nastavi i ako minimalac od 1. januara poraste za 10 odsto, a osnovica sedam odsto, kako je najavljeno, odnosno zarada u obrazovanju će biti još nepovoljniji, upozorava Kokot.

– Drugim rečima trend urušavanja zarada se nastavlja. To što ona raste u nekom procentu ne znači da više vredi. Podsećam da je pre 12 godina odnos najniže i najviše plate u obrazovanju bio 1:3, dakle, zarada profesora je bila tri minimalca, a sada smo došli do toga da je da je 1,7 minimalaca. To je najjednostavniji mehanizam da se izračuna realna vrednost plata – ukazuje Kokot.

Precizira da je fakultetski obrazovan profesor za 12 godina izgubio 1,30 minimalaca iz zarade što je 70.000 dinara.

– Toliko je realno manja zarada prosvetnog radnika danas nego što je bila 2012. godine. Uvećanja u procentima i dinarima ne treba posmatrati na taj način, ključno je koliko je to minimalnih zarada. Ako sam pre 12 godna imao tri minimalca, a sada imam 1,7 kako je moja zarad porasla? Ja sam izgubio 70.000 iz plate – navodi Kokot.

Na pitanje čemu prosvetni radnici mogu da se nadaju od januara iduće godine, Kokot odgovara: „Štapu i šargarepi“.

Naglašava da nije ni na ministru, ni na Vladi da sami odlučuju o tome već to treba da bude dogovoreno kroz socijalni dijalog, „a ne da ministar ili predsednik države izađe i kaže ovi će dobiti ovoliko“.

– To ne liči na državu – konstatuje naš sagovornik.

On ukazuje da će povećanjem koeficijenata samo nastavnom osoblju i zaposlenima sa sedmim stepenom od oktobra, a nemenjanjem osnovice i uz povećanje minimalne cene rada, kategorija zaposlenih sa koeficijentom 11,15 pasti na minimalac.

– Jer osnovica ostaje ista, njima plata ostaje ista, a minimalac raste za 9,4 odsto. I to je ono o čemu godinama pričam da smo na putu da 2032, 2033. godine svi budemo na minimalcu. Taj trend se ne menja, on je konstantan poslednjih 12, 13 godina – ističe Kokot.

Kako se računa plata?

– U svim javnim preduzećima, u vojsci, policiji i još nekim delatnostima se zarada računa tako što se minimalna zarada množi sa koeficijentom. Kako raste minimalac, tako raste i njihova zarada, a u prosveti je nevezano jedno s drugim. Zato smo i došli do toga da će uz silne korekcije koeficijenata pomoćnih radnika, taj zaposleni u oktobru da zaradi 53.000 dinara, ali će mu biti isplaćivano 59.000, dakle, opet će mu faliti 6.000 dinara do minimalca – kaže Dušan Kokot i dodaje da bi zarada u startu morala da se veže za minimalac.