VUČEVIĆ BI(A) DA POHAPSI POLA SRBIJE Nema odbrane argumentima - samo pretnje i vređanje

Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević uputio je zahtev nadležnim organima da u što hitnijem roku reaguju i da građanima omoguće normalno funkcionisanje.- Oni bi da ruše državu i da za to ne odgovaraju? Neće im proći! Neće se u Srbiji suditi kako ulica diktira. Neće Srbijom vladati oni koji daju "zeleno svetlo" za jurišnički napad na državu. Ne smemo dozvoliti blokaderskim ekstremistima da parališu državu i izazovu nasilje širih razmera, jer im je to nedvosmisleno jedini cilj - naveo je Vučević.Govoreći (iz Šangaja) o nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tadašnji premijer Miloš Vučević nazvao je "hajkom" zahteve da odgovorni za nju budu kažnjeni: "Ako se traži nečija glava da bi se umirila svetina, onda to nije pitanje odgovornosti, to je pitanje hajke". Pod "svetinom" Vučević, naravno, podrazumeva građane.Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je pre nego što su studenti saopštili da traže vanredne izbore, da su izbori uvek tema u politici, ali da su se, kako je naveo, naslušali prevara i neće da učestvuju u nečem što bi "vodilo u katastrofu za državu".Treba razumeti Miloša Vučevića i njemu slične. Ovde je reč o ogromnim parama: uzdržana procena je da se u ovih nekoliko godina milijarde evra poreskih obveznika tiho presulo u privatne džepove kojekakvih PR i marketinških menadžera, rođaka, kumova i prijatelja, klijenata i plaćenika. Sam podatak da su u mnogo slučajeva postojeći ljudski, tehnički i stručni kapaciteti državnih organa i ostalih davalaca para bili sasvim dovoljni za usluge plaćene drugima, dovoljno govori.Toliko o "racionalizaciji" i poštenju. Osim toga, a ovo spada u komični deo tragikomične priče, prozvodi i usluge plaćeni iz našeg džepa bili su nekako vazda nenalažljivi: te se izgubilo, te nema; te evo ga. Zato se sada neizbežno nameće jedino ključno pitanje: ko je, bre, drpio NARODNU lovu za onu "Baru na vodi"? Jer, u izjavama novoradikalaca nema te priče.U Srbiji je na vlasti stranka koja funkcioniše kao klijentelistička skupina. Njihova glavna koheziona sila je predsednik Srbije koji je izvor svih privilegija. Njihova vodeća politička ideja je destrukcija, pre svega nezavisnih institucija, medija i opozicije. Sveprisutnost obožavanog vođe je institucionalna odrednica te partije i tog političkog kruga.Vučević je od najranije mladosti bio radikal. Zato on kao poslušan sin prosto veruje u tu ideologiju, jer ni za šta drugo i ne zna. Samo se pravi nevešt, pokušavajući da prikrije svoje prave namere i predupredi posledice svog suludog političkog čina. Mada, nije on to sam ni smislio niti bi se usudio da tako govori da to nije video od šefa. Kad počinju da teku dani krivice? Šta god odlučili oni koji mu odlaze na pregovore, nebitno je.Jednoga dana takva rasuta vlada Srbije, protočne pameti pašće zbog neke nezamislive budalaštine tipa sadašnjeg "predsednika" SNS. Ali, nešto drugo tu sad buni: kako to da Vučević i stranka mu ne mogu da se odbrane argumentima kao sav normalan svet, nego prete i vređaju?