GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST Da li biste hteli da vam bude lepo?

U teoriji, građanska neposlušnost može biti delotvorno oružje protiv populista. U praksi, međutim, ona se suočava sa dva ozbiljna izazova. Prvo, postoji rasprostranjeno nerazumevanje značenja građanske neposlušnosti. Drugo, situacija u našem medijskom pejzažu otežava prenošenje poruke građanske neposlušnosti široj i raznovrsnijoj publici. El Presidente se kiselog lica posle ovakvih zahteva udaljio uz stepenice kuće domaćina koju je posetio, ka nekom seoskom koktelu u bašti međ čvarke. Ama mi se nešto čini da je vešto izbegao još i to poniženje da ga i oko toga zapitkuju. Tu se vraćamo na vaspitanje: vaspitanje podrazumeva po definiciji razlikovanje dobra i zla, ispravnog i pogrešnog; ali i hrabrost da se to kaže.Ne treba očekivati da bi Pink, Hepi ili RTS bili objektivni prenosioci tih poruka. Treba i naglasiti da je građanska neposlušnost otvoreno kršenje zakona, ali na savestan i nenasilan način, sa ciljem ubeđivanja sugrađana da nešto treba promeniti jer je nepravedno i nezakonito. Koliko je ona u borbi protiv ovdašnjeg režima izvodljiva? "Građanska opcija" rođena je kao građanska neposlušnost, kao otpor prema onome što je dolazilo od države i njenih organa, te je tako njen smisao bio nezamisliv bez postojanja represivne vlasti koja je ugrožavala osnovna prava svojih građana.Očigledno je da vlast smatra da nema obavezu da pita građane za mišljenje o onome što namerava da čini. Onda građani imaju apsolutno pravo na građansku neposlušnost. Opcija ne tiče me se - ne sme da postoji. Šta je normalna Srbija? Naravno da je to ona koja je za Vučića. Ona koja ne postavlja pitanja vezana za enormnu pljačku, lopovluk, nasilje, kumovske veze i slično. To što ga građanska Srbija nikada nije prihvatila i nije mu zaboravila radikalski pedigre, shvatio je kao veliku uvredu i sada se sveti toj Srbiji, koja ne vari njegovo shvatanje normalnosti.Ako se ovde nešto radilo baš sistematično, to je bilo kompletno uništavanje te građanske Srbije. I to sa očiglednim nasiljem, koje se pojavilo sa Srpskom naprednom strankom. U normalnim društvima takvi bi bili smešteni na marginu, ili u zatvorsku ćeliju ili tapaciranu sobu u mesnoj nadležnoj ustanovi.Moglo bi se pomisliti da je dosadašnja uspavanost građanske Srbije bio problem likvidnosti. Možda ljudi prosto nemaju dovoljno gotovine pri ruci, na svom tekućem računu ili štednoj knjižici, da podmire neočekivane troškove i postulate građanstva. Ima i toga, ali u suštini režim Aleksandra Vučića je građanskoj Srbiji iskopao rupu. Duboku. Iz koje je verovao da nikad neće izaći. Međutim, ubrzo je usledila sveopšta degradacija njegovog sistema vrednosti, što je sa sobom povuklo i buđenje građana.

Da li se deo građanstva boji implikacija takvog poziva na građansku neposlušnost? U situaciji u kojoj su, takođe u našem slučaju, mnogi osmesi zauvek ugašeni.