Pet stvari koje smo saznali o obnovi pruge: Detalji prepiske Zorane Mihajlović i Vučićevog kabineta

Anketna komisija za utvrđivanje okolnosti pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu juče je govorila o finansiranju druge deonice pruge Novi Sad-državna granica i promeni tehničkog rešenja, kao i o tome ko donosi ključne odluke o infrastrukturnim projektima u Srbiji.

Članovi komisije izneli su informacije da je šef kabineta predsednika Aleksandra Vučića, Ivica Kojić, upravljao javnim projektima u Srbiji. Između ostalih, bio je uključen i u pregovore u vezi sa rekonstrukcijom pruge od Novog Sada do mađarske granice.

Naročito iznenađuje i to što je srpski pregovarački tim Ministarstva građevinarstva i Infrastrukture železnica Srbije, kako pokazuje imejl prepiske do koje je došla Anketna komisija, dobio saglasnost da napravi dogovor sa kineskom stranom, tek nakon što je sa celim postupkom bio upoznat Ivica Kojić, Vučićev šef kabineta, iako je predložena cena bila niža za čak 147 miliona evra od prvobitno predviđene, a rok za završetak radova kraći za tri meseca.

Anketna komisija objavila je mejl prepisku koja se odnosila na pregovore sa kineskim konzorcijumom CRIC-CCCC. Reč je prepisci u vezi sa cenom komercijalnog ugovora za deonicu pruge Novi Sad-Subotica-državna granica.

U mejl prepisci su, između ostalog, učestvovali i tadašnja resorna ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović i Miroljub Jevtić, tadašnji direktor Infrastruktura železnice Srbije. Ove institucije bile su finansijer i investitor projekta i potpisnici ugovora.

Komunikacija sa privatnog mejla

Prvo što upada u oči u pomenutoj prepisci jeste privatni mejl nalog Zorane Mihajlović, sa kog je ona sve vreme uključena u prepisku.

Od početka prepiske o državnom projektu vrednom više od milijardu dolara, i ona i Jevtić uključeni sa svojih privatnih mejl naloga, s tim što se u jednom trenutku prepiske, pored privatnog, pojavljuje i službeni mejl Jevtića.

Interesantno je da u propisima koji regulišu rad Vlade Srbije, državnih službenika i državne uprave nema eksplicitno navedeno da su državni službenici i funkcioneri obavezni da elektronsku komunikaciju obavljaju sa službenih mejl adresa.

O tome je istraživao Forbs, te izvor koji je obavljao visoke funkcije u Vladi Srbije kaže da bi to pitanje trebalo da bude regulisano Zakonom o državnoj upravi i da korišćenje službenog mejla bude obavezujuće.

Izvor Forbsa dodaje da je neverovatno da državni funkcioneri i službenici najvišeg ranga komuniciraju putem privatnih mejlova. Komunikacija sa službenog naloga bitna je zbog bezbednosti i osetljivosti informacija koje mogu biti sadržane u takvim prepiskama. Kako napominje, podaci su vlasništvo državnog organa, a ne funkcionera ili službenika.

U ovom konkretnom slučaju, prepiska je vođena o ugovoru koji je inicijalno dogovoren u iznosu od 1,16 milijardi dolara da bi kasnije kroz anekse bio uvećan za oko 10 odsto.

Srbija se odrekla donacije EU od 60 miliona evra

Druga bitna stvar u vezi sa tadašnjom ministarkom građevine jeste informacija da je Srbija modernizaciju i rekonstrukciju pruge na deonici Novi Sad-Subotica-državna granica platila više od 1,25 milijardi dolara u partnerstvu sa kineskim kompanija, iako je mogla da prođe čak četiri puta jeftinije.

Srpske vlasti su, naime, odustale od projekta koji bi bio finansiran iz granta EU, a koji bi, prema navodima Anketne komisije, koštao oko 330 miliona evra. Time smo se, kako ističu, odrekli i oko 60 miliona evra bespovratne pomoći.

U pismu koje je Anketna komisija dobila od ambasadora Emanuelea Žiofrea navodi se da je EU iz programa IPA 2011. finansirala projekat rekonstrukcije pruge od Novog Sada do mađarske granice, i to u delu pripreme studije opravdanosti i tehničke i tenderske dokumentacije.

- Ono što se jasno navodi u pismu jeste da je kasnije Srbija iz nepoznatih razloga odustala od pomoći EU u delu finansiranja i odlučila da na drugi način to sprovede. Takođe, u pismu ambasadora Žiofrea navodi se da je Srbija odustala i od tehničkog rešenja koje je bilo razvijeno kroz program IPA 2011, a podrazumevalo je prugu za brzinu do 160 kilometara na sat, te se država Srbija kasnije opredelila za brzinu do 200 kilometara na sat - ukazao je Vladimir Obradović, profesor i član Anketne komisije.

Odlukom da izabere kineski projekat, koji je drastično skuplji, Srbija se odrekla i bespovratne pomoći koja se dodeljuje u takvim slučajevima. Kako kaže Obradović, očekivani iznos tih sredstava je oko 20 odsto, što bi u ovom slučaju značilo oko 66 miliona evra.

- Veliko je pitanje ko je i zašto doneo odluku da se odustane od finansijske pomoći EU, da se odustane od povoljnih kredita i promeni tehničko rešenje bez ekonomske podloge, bez ekonomskog opravdanja. Zašto ta dokumentacija nigde nije objavljena i nije javno dostupna i da li će Tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita ko je te odluke doneo i zašto i koja je šteta za Republiku Srbiju nastala i za građane Srbije - naveo je Obradović na konferenciji Anketne komisije.

Aneks od 53,2 miliona dolara

Modernizacija železničke pruge od Novog Sada preko Subotice do državne granice, uključuje i rekonstrukciju stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, a koja se 1. novembra prošle godine obrušila i usmrtila 16 ljudi, a jedno teško povredila.

To proizilazi iz komercijalnog ugovora sa kineskim kompanijama, aneksa 4 i prateće dokumentacije, koja i dalje nije u celosti dostupna.

Ugovor je sklopljen između Vlade Republike Srbije kao finansijera, koju je zastupala Zorana Mihajlović, AD Infrastrukture železnica Srbije kao investitora, koga je zastupao tadašnji v.d. Direktor Miroljub Jevtić, i kineskih kompanija China Railway International Co.Ltd (CRIC) i China Communications Construction Company Ltd (CCCC) kao izvođača.

U Preambuli Ugovora strane su se između ostalog pozvale na Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, u javnosti poznat i kao državni sporazum. U tom dokumentu piše da je prihvaćeni ugovorni iznos za usluge i radove 1.162.810.000 dolara.

Za toliko novca trebalo je da budu plaćene usluge, nabavka, izgradnja, isporuka i montaža svih elemenata potrebnih za rekonstrukciju deonice te železničke pruge, kao i radove na rekonstrukciji poddeonica Stanica Novi Sad i rekonstrukciju i izgradnju poddeonica Novi Sad-Subotica i Subotica-državna granica, a radi uspostavljanja dvokolosečne železničke pruge za kombinovani saobraćaj i za brzine do 200 kilometara na čas.

Međutim, iz prateće dokumentacije može se zaključiti da su sa kineskim kompanijama potpisana minimum četiri aneksa, koja su povećala ukupnu cenu za najmanje 86,9 miliona dolara. Na sajtu Ministarstva građevinarstva objavljen je samo Aneks broj 4, koji je vredan 52.301.209 dolara, a koji se odnosi na realizaciju naknadnih radova i varijacija odnorenih odlukom inženjera.

Nije poznato za koliko je uvećana cena rekonstrukcije predviđena Aneksom 1. U dokumentaciji piše da je njime definisana i Tabela cena, ali se detalji ne vide. Ipak, u dokumentu koji se odnosi na "razmatranje predloga Odluke o prihvatanju i potpisivanju Aneksa 4 Komercijalnog ugovora" navodi se da je Aneks 2 vredan 6.512.453 dolara, a Aneks 3 28.137.000 dolara.

Rok izgradnje druge deonice

Profesor Ognjen Radonjić, član komisije, istakao je na konferenciji da je upadljivo to što je rok izgradnje druge deonice, koja je skoro tri puta duža od prve deonice, kraći nego prve.

- U prvoj deonici gde je duplo veće učešće dela trase sa brzinom do 200 km na sat, u prvoj deonici je 40 odsto, u drugoj oko 80 odsto, zatim broj objekata, podvožnjaka, nadvožnjaka, mnogo je broj veći u drugoj deonici, vijadukt dužine 1.600 metara, u drugoj deonici ima jedan, u prvoj nema nijedan, zatim broj stanica za rekonstrukciju, izgradnja novih stanica sa staničnim kapacitetima, i ono što je takođe upadljivo, da je rok izgradnje ove druge deonice, koja je skoro tri puta duža od prve deonice, kraći nego prve. Znači, rok za izgradnju druge deonice je 33 meseca, za prvu 36 meseci - ističe on.

Primena evropskih normi, a pala nadstrešnica

Članovi komisije ukazali su da se mejl prepiska sa tadašnjom ministarkom završava time da su „ugovorom predviđeni vrlo strogi kriterijumi vezani za primenu evropskih normi“.

- Mejl se završava rečenicom "nadalje želim istaći da su ugovorom predviđeni vrlo strogi kriterijumi vezani za primenu evropskih normi, kako je to predviđeno i za prvu deonicu". Dakle, u ovom mejlu državni sekretar obaveštava kabinet predsednika da su predviđeni evropski standardi za izgradnju druge deonice, a kao što znamo, na drugoj deonici se srušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i ubila 16 osoba - ukazuje profesor.

CIP nije izradio projekat u skladu sa projektnim zadatkom

Komercijalni ugovor BG Centar-Stara Pazova potpisan je, kako je obaevstila Anketna komisija, 5. novembra 2016. godine i on je potpisan na osnovu idejnog projekta.

Projekatni zadatak za izradu studije opravdanosti idejnog projekta datira od 20. februara 2015. i u njemu je, kada se govorilo o idejnom projektu, navedeno da ima jedna stavka koja se odnosi na projekat mostova, vijaduktova, podvožnjaka i nadvožnjaka, i projektnim zadatkom za izradu projekta za građevinsku dozvolu od 22. juna 2017, u delu 07 definisano je da se mora utvrditi stanje postojećih mostova i predložiti eventualne mere za njihovu sanaciju.

Međutim, ispostavilo se na osnovu dokumenta do koga je došla Anketna komisija, da "projektant CIP nije izradio projekat u skladu sa projektnim zadatkom, jer su radovi na ispitivanju mostovskih konstrukcija, sanaciji mostova, izgradnji barijera za zaštitu od buke na Hajdinovom mostu izostavljeni, na zahtev Infrastrukture železnice".

- Znači, ovo je odgovor Infrastrukture železnice na usmeni upit projektanta CIP-a, gde se navodi da će ispitivanje i utvrđivanje tehničkog stanja postojećih objekata mostova, u upotrebi su od 70-ih, odnosno 80-ih godina prošlog veka, dakle nekih 50-ak godina, koji su u sadašnjim uslovima u redovnoj upotrebi, biti predmet neke druge dokumentacije. Mi ne znamo, mi nemamo tu dokumentaciju i ne znamo da li je ta dokumentacija izrađena. Ono što mi znamo je za izveštaj Infrastrukture železnice od 6. marta 2025. u kojem je opisano trenutno stanje Hajdinovog mosta - naveo je profesor Radonjić.