"Razumem da se studenti osećaju izdanima, ali blokade fakulteta više nisu održive"

- Video sam ovaj dokument u nacrtu, nisam imao prilike da utičem na njega, ali dokument koji je usvojen je dobro koncipiran, izbalansiran, vodi računa i o održivosti studentskih aktivnosti, studenata u blokadi. Ali, čuo sam da se o njemu jedan broj studenata u plenumu negativno izjasnio - rekao je Boričić u Danu uživo.

Plenumi FON-a, Ekonomskog fakulteta i Arhitektonskog fakulteta odbacio je ovaj dokument.

- Donekle sam to očekivao, ali naredni korak - mislim da treba napraviti novi napor da između studenata i nastavnika ne dođe do nekog raskola. Ekonomski fakultet je jedan od retkih koji je počeo s nekom vrstom nadoknade, odnosno spasavanjem školske godine - naveo je.

On podseća da je Ekonomski fakultet od početka protesta bezrezervno podržavao studentske zahteve.

Univerzitet u Beogradu usaglasio je i predstavio studentima dokument u kom se predlaže rešenje za izlazak iz krize.

- Sama inicijativa je tako i naslovljena - Za spas Univerziteta, tako da ga ja vidim kao dokument koji poziva na razgovor i razumevanje kaže za N1 profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Branislav Boričić. Ona kaže da, iako podržava studente u blokadi, glasao za onlajn nastavu jer smatra da su blokade "neodrživa forma".

- Video sam ovaj dokument u nacrtu, nisam imao prilike da utičem na njega, ali dokument koji je usvojen je dobro koncipiran, izbalansiran, vodi računa i o održivosti studentskih aktivnosti, studenata u blokadi. Ali, čuo sam da se o njemu jedan broj studenata u plenumu negativno izjasnio - rekao je Boričić u Danu uživo.

Plenumi FON-a, Ekonomskog fakulteta i Arhitektonskog fakulteta odbacio je ovaj dokument.

- Donekle sam to očekivao, ali naredni korak - mislim da treba napraviti novi napor da između studenata i nastavnika ne dođe do nekog raskola. Ekonomski fakultet je jedan od retkih koji je počeo s nekom vrstom nadoknade, odnosno spasavanjem školske godine - naveo je.

On podseća da je Ekonomski fakultet od početka protesta bezrezervno podržavao studentske zahteve.

- Tu je bila forma koja se zove blokade, o tome se fakultet nije izjašnjavao, jer bismo sami sebi upali u stomak - nije logično da neka institucija sama sebe blokira, osim u nekim slučajevima, poput štrajka - dodao je.

Profesor Boričić podržava studente od početka protesta, ali je sada glasao za onlajn nastavu na Ekonomskom fakultetu.

- Možda je suviše banalno poređenje učitelja i lekara prema đaku, odnosno pacijentu. Dakle, mi smo učitelji koji imamo svoju obavezu da đacima pružimo završetak školske godine. U ovom slučaju nismo želeli da pravimo diferencijaciju između studenata na dve strane, ali i onih koji se ne vide toliko, koji se ne eksponiraju ni na jednoj, ni na drugoj strani, a na Ekonomskom fakultetu ima skoro 7.000 studenata. Imate stotine studenata kojima je ostao jedan ispit, imaju svoje životne planove, da započnu posau, nastave master studije, i mislim da to nije fer prema njima, odnosno nije logično da naprimer visoko obrazovanje bude blokirano već skoro pola godine - pojasnio je Boričić.

Ali, kaže, jasno mu je zašto su studenti šest meseci u blokadi.

Na pitanje šta kaže svojim studentima u blokadi, koji smatraju da ih je izdao svojim glasanjem za onlajn nastavu, profesor Boričić kaže:

- Koncept same blokade, od početka je bilo jasno, da nije održiv. Ja sam im u nekim obraćanjima rekao - nije ovo sprint, ovo je maraton, morate pripremiti koncept koji će morati da traje dugo, a to znači da na više razboja radite. Za društvene promene koje su studenti započeli, to ne može za tri meseca, potrebne su godine.

Ali, neki studenti nastavak nastave vide kao prekid te borbe.

- Nažalost, da, i to je sada veliki problem. Treba da izbegnemo glavnu opasnost a to je raskol između učitelja i đaka, tim pre što mi zaista sve te njihove zahteve vidimo kao krajnje čiste, nesporne, uzvišene. Ja sam jedan od onih koji od 1991. pa na dalje nisam nijednom propuštao niti proteste, niti želju da se živi u dobrom društvu. I sad da ovakvu zemlju ostavljam svojoj deci - naveo je Boričić.

Gost N1 kaže i da mu je drago što su studenti artikulisali svoj politički stav.

- Jer, 'čekajući Godoa' nekoliko meseci, jasna je poruka javnosti poslata - neće biti ispunjeni njihovi zahtevi. Sada je vreme za vanredne parlamentarne izbore, da neka nova vlast poradi na zadovoljenju tih vrlo opravdanih i jasnih zahteva, a zahtevi su - poštujmo zakon - izjavio je.

Boričić ponavlja da osnovna teza mora da bude - održivost akcija.

- Izbori će biti do jeseni, a možda ko zna kada. Jasno je da je besmislen ovaj način borbe na kojem studenti i dalje insistiraju, već bi borba morala da bude održiva - smatra Boričić.

Napadi na rektora kontraproduktivni

Komentarišući nove napade na rektora Univerziteta u beogradu Vladan Đokića i dekane, profesor Boričić kaže da su oni kontraproduktivni.

- Napadi na rektora, na dekane, napadi na profesore - ja prosto tu bedu ne bih nekako ni komentarisao. Čak ni ove odluke naučno-nastavnih veća, pa i inicijativu od proširenog rektorskog kolegijuma došla, nije presudan pritisak. To donošenje nove uredbe, pa zakidanje plata, materijalnih troškova, to je možda delom uticalo, ali je to bilo više kontraproduktivno. Napadi na rektora i profesore su samo izazivali novi gnev - smatra Boričić.

A novi pritisak je, kaže, izrada novog Zakona o visokom obrazovanju.

- Jer su fundamentalne promene napravljene kroz zahtev studenata u februaru, a tiču se finansijskog dela i povećanja stepena autonomije fakulteta i univerziteta. I to je bilo doneto konsenzusom, oko toga je postojala potpuna saglastnost. Čemu sad otvarati novu priču oko tog zakona ako ne želite da stvarate novi pritisak kada je reč o fakultetima - upitao je Boričić.