"Režim je pao, pitanje je koliko ćemo se mrcvariti dok im objasnimo da neće izbeći odgovornost"

Veliki protest 15. marta je bio prelomni trenutak, i za profesorku Milivojević je tog dana počela "faza raspleta“.

- Sve ranije strategije i selektivni teror koji je vlast primenjivala pre 15. marta, sve se promenilo kada je taj zvučni top ‘oglasio’ nameru vlasti da krene u radikalniju fazu. Vlast je ta koja radikalizuje proteste i konflikte, dok studenti i građani pružaju radikalno nenasilan otpor. Mislim da ceo set protestnih praksi koje studenti sve vreme sprovode govori o tome da oni ne žele nikome ništa da učine nažao i da na taj način, nenasilno, hoće da dođu do svojih ciljeva.

Ona navodi i da sve što vlast radi radikalizuje otpor kod ljudi.

- Vidimo da više ni jedna skupština, ni jedne lokalne zajednice ne može da se održi bez policije. Ova kriza je ušla u fazu policizacije i policija je sada ključni akter za funkcionisanje sistema. U pitanju jeste mala radikalizacija protesta građana od 15. marta, i mislim da je vlast beskrajno iznenađena ne samo jajima, već svim drugim što građani rade. Vlast je godinama mirno živela sama proizvodeći krize, pa ih je gaisla. Sad su stavljeni u situaciju da ih zatiču krize koje ne mogu da kontrolišu - navodi profesorka.

Za prosvetne radnike kaže da su prvoborci, i da se nada da im pomoć i solidarnost koju dobijaju od drugih pomažu.

- Njima se sada pridružuju i univerzitetski profesori, tako da i te mere vlasti usmerene ka njima i nama ne pogađaju cilj -poručuje.

Komentarišući napade režimskih medija na rektora BU Vladana Đokića, Milivojević navodi, da to pokazuje koliko je režimu univerzitet „trn u oku“.

- Svi smo ponosni na našeg rektora Đokića, na rektorski kolegijum, dekane, nastavno naučna veća. Rektor Vladan Đokić uživa i uvažavanje i podršku koju apsolutno zaslužuje. Način na koji režimski mediji govore o njemu, ti njihovi napadi, agresija i vulgarnosti govori o tome koliko im je univerzitet trn u oku i da ne mogu da prihvate činjenicu da je zajednica profesora i studenata neprobojna. Ta zajednica funkcioniše kao primer zajedništva i solidarnosti i naći će način da odgovori na atak i u vezi sa platama. To je zapravo samo pokušaj vlasti da se unese razdor između profesora ali i profesora i studenata - rekla je profesorka.

Smatra da je u ovom trenutku teško reći ka čemu ide društvo jer, kako navodi, vlast pokušava da krizu rasplete, insititrajujući na rekonstrukciji vlade ili izborima.

- To niko ne bi prihvatio i to ne bi smirilo proteste. A vreme teče. Vlast sigurno sanja mirnu zemlju i povratak u stanje stabilokratije u kojoj su svoje koruptivne mreže razvijali, ali je ta nasilnička vlast sada potpuno zatečena pred nenasilnim otporom. Sve što rade je pokušaj da kriminalizuju proteste, ali im to ne uspeva. Sada i nekim pokušajima rekonstrukcije vlade žele da premoste krizu. Imam utisak da oni sada idu i traže nekakve istaknute ljudi u dijaspori da bi možda napravili neku SNS ekspertsku vladu, ali i to će samo biti razvlačenje vremena. U međuvremenu će nas zasipati formiranjem pokreta, davanja kredita za mlade… - objašnjava ona.

Govoreći o tome da još nije potvrđena optužnica za tragediju koja se desila 1. novembra u Novom Sadu, ona kaže da to najbolje predstavlja „sliku vlasti i pokušaja da se po svaku cenu izbegne odgovornost“.

- Oni su skupina koja je došla na vlast i koja na sve načine izbegava da se suoči sa posledicama svega što su činili. I po cenu ljudskih života i kada to, kao sada, cepa društvo. Iza režima lične vlasti štite lične privilegije bez obzira na cenu koje društvo plaća i oni i iz tih okolnosti profitiraju. To je na dugi rok neodrživo. I bez obzira na to što svima nama, u normalnom svetu, sve to izaziva sentimente od besa pa do nade koju su studenti probuduli, istorijski gledano režim je pao, a pitanje je samo kolika će biti cena i koliko ćemo se kao drštvo mrcvariti pokušavajući da im objasnimo da ne mogu da izbegnu istorijsku odgovornost - zaključila je profesorka Milivojević.

Govoreći o izjavi Ursule fon der Lajen posle sastanka sa Aleksandrom Vučićem, profesorka kaže da „ne vidi veliki zaokret u toj izjavi“.

- Mislim da neka druga evropska tela šalju pozitivnije signale. U zemlji u kojoj su ljudi pet meseci na ulicama, gde se opasno zvecka oružjem, gde postoji porast nasilja, demokratska javnost očekuje jasniju poruku Evropske komisije. Možda u tim malim, diplomatskim signalima, ima nagoveštaja promene, ali ćemo i to uskoro videti. Ukoliko projekat Jadar bude stavljen na spisak strateških sirovina izvan EU onda će biti jasno da je EU menjala svoju energestsku stabilnost za našu političku budućnost, i da u njoj nemamo velikog saveznika u promenama koje su počele.