Vlast "otima" univerzitet: Kako će uvesti potpunu kontrolu

Jedan od prvih poteza novog ministra prosvete Dejana Vuka Stanković je bilo formiranje Radne grupe za izmenu Zakona o visokom obrazovanju. On je u istu imenovao dekana Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, a da ga o tome prethodno nije ni obavestio. To telo je, kako saznaje Nova.rs, trebalo da zaseda danas, ali je taj sastanak otkazan.

Vaučeri za studiranje

Univerziteti nisu zvanično obavešteni o tome kakve promene sve na umu ima ministar koji inicira promene zakona, ali se među profesorima već nezvanično priča o tome šta se sve sprema fakultetima.

Jedna od ključnih promena koja se pominje, kako se saznaje Nova.rs, je uvođenje vaučeri iz budžeta, koji bi se dodeljivali studentima, a oni bi onda birali da li će na privatni ili državni. Na stolu je po svemu sudeći i odredba koja bi stranim univerzitetima omogućila da rade i izdaju diplome bez da su prethodno prošli postupak akreditacije pred Nacionalnim telom za akreditaciju.

Strani fakulteti ulaze na mala vrata

Još ako se u zakonu predvidi da je moguće da se iz budžeta Srbije daju subvencije za stipendije stranim univerzitetima, koji nisu prošli zvaničan postupak akreditacije, već na prvi pogled jasno je da bi ove dve eventualne promene drastično uzdrmale državne univerzitete, čiji su studenti i profesori nosioci višemesečne pobune u zemlji.

I uvođenje vaučera i dovođenje stranih fakulteta na “mala vrata” u prosvetni sistem Srbije već je više puta u okviru svojih ideja o reformama obrazovanja najavljivao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Samo nekoliko dana pre početka blokada, da podsetimo, došlo je do trvenja između Univerziteta u Beogradu i Vlade povodom predloga o dopuni Zakona o visokom obrazovanju kojim se predviđalo da inostrane visokoobrazovne institucije mogu u Srbiji da započnu delatnost bez akreditacije i da će biti subvencionisane od strane države.

Ministar da postavlja dekane

Naprednjačkom režimu je, zbog svega što se poslednjim mesecima dešava na fakultetima, bez sumnje ključno da preuzme potpunu kontrolu nad svim aktivnostima na državnim univerzitetima. Zato je, po svemu sudeći, u planu i odredba kojom bi se pojačala uloga Ministarstva prosvete u izboru uprava univerziteta i fakulteta. Ide se čak dotle da se razmišlja se ostavi mogućnost da upravo ministar ili neko po njegovom ovlašćenju imenuje dekane.

Naravno, razmatraju se odredbe kojima bi se dodatno centralizovao sistem finansiranja državnih univerziteta, čime bi se kroz potpune kontrole finansija dodatno držao svaki univerzitet u šaci. Pominje se i institucija integrisanog univeziteta, ali nije do kraja jasno šta bi to konkretno značilo.

Šta bi sve mogle da budu novine u Zakonu o visokom obrazovanju, Nova.rs pitala je Ministarstvo prosvete, ali do objavljivanja ovog tekst nisu dobili odgovor.

Udar na autonomiju univerziteta

Međutim, profesori nemaju dilemu da je namera vlasti da Univerzitet potpuno izgubi ekonomsku i političku autonomiju i da se stavi pod kontrolu.

Zorana Lužanin, profesorka Prirodnomatematičkog fakulteta u Novom Sadu upozorava za Nova.rs da je finansiranje visokog obrazovanja ključno pitanje, koje se ne može rešiti jednostavnim mehanizmima.

- Uvođenje vaučera bi dodatno zakomplikovalo sistem, a trenutno ne postoji razrađena strategija koja bi -objasnila kako bi taj model uopšte funkcionisao. S druge strane, u Srbiji ne postoji jasna politika upisa u visoko obrazovanje. Ozbiljna obrazovna politika trebalo bi da vodi računa o tome koji su studijski programi društveno važni, kao i da sistemski finansira one koji su od strateškog značaja za razvoj društva - ističe ona.

Kraj kvalitetnog visokog obrazovanja

Upozorava da bi omogućavanje rada stranim visokoškolskim ustanovama bez prethodne provere i akreditacije značilo bi kraj kvalitetnog visokog obrazovanja.

- Ne vidim nijedan razlog zašto bi strani univerziteti bili stavljeni u povlašćen položaj. Kome to ide u prilog? Sigurno ne studentima – jer ispostave tih univerziteta često nisu u stanju da ispune ni osnovne standarde. Pritom ne znam ni za jedan primer evropske zemlje u kojoj bi ovakav pristup bio moguć - naglašava sagovornica.

Kada je u pitanju postavljanja dekana od države, ministara ili nekih državnih funkcionera, za Zoranu Lužanin to bi značilo potpuno nerazumevanje načina na koji funkcionišu visokoškolske ustanove.

Integrisani univerzitet

Komentarišući pominjanje institucije integrisanog univerziteta, sagovornica ističe da i u važećem Zakonu postoje integrativne funkcije univerziteta koje se već primenjuju.

- Njihovo dodatno proširivanje moglo bi da izazove ozbiljne turbulencije, pa čak i negativne posledice. Inače, u našem sistemu već postoje potpuno integrisani univerziteti čiji fakulteti nemaju status pravnog lica, ali reč je uglavnom o manjim i mlađim ustanovama. Ukidanje pravnog subjektiviteta fakulteta na velikim univerzitetima bilo bi štetno – i za funkcionisanje i za kvalitet rada – a iskreno verujem i da je neizvodljivo - zaključuje ona.

"Ovo se već dugo spremalo"

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić smatra da su izmene Zakona o visokom obrazovanju dugo planirana akcija, iako se u javnosti stiče utisak da su posledica studentskih blokada i čin osvete.

- Ovo je dugo pripremana akcija, već godinama i stvari se sada samo ubrzavaju jer se vlast odlučila na na sve ili ništa – ne zaboravite da su u pitanju kako njihov ostanak na slobodi, tako i milijarde evra - naglašava Radonjić za Nova.rs.

Dodaje da izmene koje vode u pravcu integrisanog univerziteta, pa samim tim i finansija, ali i postavljanja rektora i dekana uz saglasnost Ministarstva prosvete, neodoljivo podsećaju na izmene zakona iz 2021. i novu ulogu Sinoda SPC na Pravoslavno bogoslovskom fakultetu.

"Grickali su nam malo po malo"

- Drugim rečima, grickali su nas malo po malo, a da to nismo želeli da primetimo jer nam je to remetilo komfor - ističe Radonjić.

On dalje podseća da je skupštinska većina 2018. donela odluku da se retroaktivno ozakone nezakonite doktorske diplome koje su izdavali neki privatni fakulteti u periodu, koji nisu imali akreditovane magistarske studije, što je preduslov za izdavanje doktorskih diploma.

Navodi da je 2021. izmenama Zakona o visokom obrazovanju "flagrantno prekršena autonomija univerziteta, kada je uveden institut blagoslova Svetog arhijerejskog sinoda SPC za upis na studije, zasnivanje radnog odnosa i prestanak radnog odnosa koji važi za Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu”.

Zatim su, kako upozorava Radonjić, 2024. retroaktivno ozakonjenje nezakonite diplome osnovnih studija nekih privatnih fakulteta koji nisu imali akreditovane studije.

"Uspešan model SPC"

- Tokom cele prošle godine se na fakultetima vodila rasprava o centralizaciji finansija fakulteta kroz ISKRA softver koja je trebalo da stupi na snagu januara 2025, pa je na molbu univerziteta ova primena odložena za juli 2025. godine - objašnjava.

Prema njegovim rečima, ovom centralizacijom fakulteti gube kontrolu nad spostvenim prihodima i javne nabavke se vode centralizovano, a ne na nivou konkretnog fakulteta.

- Ovaj trend je višegodišnji, svodi se na finansijsko uništavanje državnih univerziteta i uvođenja partijskih komesara na pozicijama rektora i dekana kako bi se uspostavila potpuna kontrola nad radom, aktivnostima i eventualnim medijskim istupima pojedinaca sa ciljem potpune eliminacije kritičke misli. SPC je ponudio relativno uspešan model, a ovo je varijanta kopi-pejsta. No, tako to biva kada predugo ćutite i dopuštate. Pitanje sada je ili-ili. Od nas će zavisti u kom smeru ćemo se kretati i da li ćemo, poput FON-a, Ekonomskog i drugih fakulteta na drugim Univerzitetima okrenuti leđa našim studentima - poručuje Radonjić.