Imate li pravo na otpremninu kada dobijete otkaz? Zakon je JASAN

Iako Zakon o radu precizno reguliše postupak prestanka radnog odnosa, mnogi zaposleni nisu upoznati sa njegovim odredbama. Nedovoljna informisanost može dovesti to neprijatnih situacija koje se, najčešće, mogu izbeći.

Otkaz ugovora o radu, kao i sama prava radnika su, stoga, teme koje uvek povlače mnoga pitanja i nedoumice. Svakako, jedno od glavnih pitanja je i u kom slučaju bivši zaposleni ima pravo na otpremninu.

Za Telegraf Biznis advokat Sonja Pekić objašnjava da Zakon o radu jasno propisuje obavezu poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu u dva slučaja:

- pri odlasku zaposlenog u penziju

- kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, to jest u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom.

Odlazak u penziju

Kada se radi o odlasku zaposlenog u penziju, u skladu sa opštim aktom, poslodavac je dužan da isplati otpremninu najmanje u visini dve prosečne zarade, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

- Bitno je naglasiti da zaposleni ima pravo na otpremninu bilo da je u pitanju starosna ili invalidska penzija - ističe Pekić.

Dodaje da se otpremnina koja sleduje zaposlenom zbog odlaska u penziju ne isplaćuje u bruto, već u neto iznosu.

Tehnološki višak

U slučaju prestanka radnog odnosa usled proglašenja zaposlenog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom, visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Zaradom se smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

- Zaposleni kome prestaje radni odnos, mora najpre da proveri da li zakon propisuje isplatu otpremnine za razlog zbog kojeg mu prestaje radni odnos - ističe Pekić.

Kako kaže, u slučaju da zakon na predviđa isplatu otpremnine za taj konkretan slučaj, potrebno je proveriti opšti akt poslodavca, odnosno da li kolektivni ugovor, pravilnik o radu, ili ugovor o radu nameću obavezu poslodavcu koju isti nema po zakonu, iz razloga što opšti akti poslodavca i ugovor o radu mogu utvrditi veća prava zaposlenih, odnosno mogu predvideti obavezu isplate otpremnine zaposlenom i u slučajevima koje Zakon o radu ne predviđa.

- Veoma je važno znati da je izjava o odricanju od otpremnine ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo - dodaje Pekić.

U praksi su poznati slučajevi kada poslodavci pokušavaju da izbegnu obavezu isplate otpremnine potpisujući sporazume sa zaposlenima koji su proglašeni tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom, a po kojem se isti odriče otpremnine.

Kako ističe advokat Sonja Pekić, bivši zaposleni se nikako ne može odreći svog prava na otpremninu, kao vida pravne zaštite za slučaj prestanka radnog odnosa, te, upravo zato, bilo kakav sporazum između poslodavca i zaposlenog ne proizvodi pravno dejstvo.