Mraz i grad naneli ogromnu štetu voćnjacima: Evo koje sezonsko voće će dodatno poskupeti

U čačanskom kraju, koji je prepoznat kao voćarski kraj, gubici su izuzetno veliki. Mraz je odneo kajsiju, pa su u čačanskom selu Miokovci, koje je poznato po autohtonoj sorti kajsije, 90 odsto gubici, tako da kajsije, kako kažu voćari, neće biti ni za lek.

Ništa bolje nisu prošli ni proizvođači trešanja, vrlo mala količina tog voća ovih dana može pronaći na čačanskim pijacama i pijacama u okolnim gradovima, a cena ide od 1.000 do čak 1.500 dinara za kilogram.

Nije dobra situacija ni što se tiče ostalog voća. Bez obzira na to što je svako proleće teško i unazad već godinama imamo problem sa prolećnim mrazevima, ipak je ova godina svakako za voćare najteža u poslednjih nekoliko decenija.

To kaže i voćar iz sela Miokovci Tomo Jelić koji za Euronews Srbija navodi da su voćari zbog poznih prolećnih mrazeva imali ogromnu štetu.

- Najbolje od svih voćnih vrsta je prošla jabuka, tu očekujemo pola roda, dok su ostale voćne vrste prošle katastrofalno. Faktički roda kajsije uopšte neće biti, kao i trešnje, šljiva je polovična - rekao je on.

Darko Topalović, voćar iz istog sela, kaže za Euronews Srbija da stari nisu džabe govorili da je kajsija voćka bogatija.

- Koliko si bogat i lud, toliko je sadiš. Teraš, i jedne godine ubereš, a tri godine smrzava. Mi u selu volimo tu voćku, pa neka bude kako bude, nije bitno. Ali baš godina za godinom, teško je izdržati. Bez obzira, ne živimo mi od emocija, nego od novčanika - rekao je on.

Da je mraz 21. i 22. marta, a takođe 7. i 8. aprila naneo veliku štetu voću, kaže za Euronews Srbija profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u penziji Zoran Keserović.

On je rekao da je prvi mraz koji se javio u trećoj dekadi marta najviše štete naneo kod kajsije i to preko 95 odsto, zatim kod trešnje, pogotovo kod ranih i osetljivih sorti kao što je kordija.

- Kod šljive imamo velike takođe štete u Šumadiji, zapadnoj Srbiji. Ono što je iznenađenje je da nismo očekivali tolike štete kod oblačinske višnje. Oblačinska višnja je veoma važna kada je u pitanju proizvodnja u Srbiji i ona u strukturi izvoza ulazi među 10 izvoznih poljoprivredno- prehrambenih proizvoda i kod nje smo imali veće štete, pogotovo na većim nadmorskim visinama - rekao je profesor.

On objašnjava da su upravo te visoke temperature u januaru i februaru pokrenule generativne pupoljke i tu su oni pokazali dosta veliku osetljivost.

- Po mojoj proceni i ostale voćne vrste su pretrpele velike štete, jabuke, pogotovo sorte kao što su ajdared, crveni delišes, zatim takođe i sorta jonagold ili klonovi jonagolda. Ono što treba u narednom periodu raditi, sigurno je da treba prilagođavati voćne vrste i sorte odgovarajućim agroekološkim uslovima, ali mora se i podsticajnim merama sve više ulagati u suzbijanje ovih klimatskih promena, odnosno u borbi protiv mraza i grada - naglašava Keserović.

Kako da zaštitite rod

Najsigurniji način zaštite od mraza jeste takozvani antifrost sistem koji štiti do minus sedam, minus osam stepeni, kaže profesor Keserović, ali i navodi da je to skup sistem i sistem koji jednostavno traži jako dosta vode.

Postoje, navodi on, i novi sistemi kao što je SPAC sistem iz Španije, koji se koristi u 40 zemalja sveta i dodaje da bi u narednom periodu trebalo ministarstvo da postavi nekoliko pilot-ogleda da ne bi došlo do ove velike štete.

On navodi da je i grad doveo do velikih i nezapamćenih šteta koje on ne pamti u poslednjih 20 godina.

- Postoji jedan tzv. protivgradni top koji se koristi, i on je prvi put sada lansiran u jednom voćnjaku u Bačincima, koji pokriva negde oko 80 hektara. Treba postaviti pilot-oglede i videti efikasnost svih sistema, da nam se ovo ne bi ponavljalo, jer pogotovo u poslednje tri godine dolazi do velikog smanjenja voćarske proizvodnje i voćari su jako zabrinuti - rekao je Keserović.

On kaže da su stresni uslovi i nagle promene temperatura uticale i na pojavu bakterioza, koje će postati veliki problem, navodeći da je sa ekspertom iz Čilea posetio veliki voćnjak okolini Bačke Palanke i razgovarao sa ekspertom iz Čilea kako bi se našlo rešenje da u narednim godinama ne dođe do ovakvog smanjenja roda, kao što se desilo pogotovo u ovoj 2025. godini.

"Mraz redovna pojava, ali ne ovako jak"

Svake dve godine se dešava mraz u aprilu, ovako jak mraz se ne dešava, kaže za Euronews Srbija meteorološkinja Zorica Radićević.

- On je bio 2002. i 2003. ovako jak, ali svake druge godine su u aprilu. To je redovna pojava da se dešava mraz, redovna je pojava da se dešava grad - rekla je ona.

Da je ovo proleće veoma promenljivo od početka do sada, kaže sagovornica Euronews Srbija.

- Ono je prosečno toplije malo nego što je to uobičajeno za jedan 30-godišnji period, ako to tako posmatramo. Ali imali smo zabeležen taj veliki klimatski ekstrem krajem marta, početkom treće dekade marta, isto je bio jak prolećni mraz i onda je od 8. do 11. aprila zabeleženo na celoj teritoriji Srbije isto baš jaki prolećni mraz, sa intenzitetima do minus sedam koliko je bilo izmereno u Vršcu. To su veoma nepovoljni uslovi za sve procvetalo voće koje se gaji na našem podneblju. Jer u to vreme su već od većine vrsta zametnuti plodovi koji izdržavaju temperature do minus jedan. A ovde su bile temperature od minus četiri do minus sedam, što stvara baš velike štete - rekla je ona za Euronews Srbija.

Ona kaže da je skoro cela teritorija Srbije bila obuhvaćena mrazovima u aprilu.

- Treba napomenuti da stepen oštećenja zavisi od fenofaze u kojoj se biljka nalazi, otvoreni cvetovi i mladi plodovi su najosetljiviji, otvoreni cvetovi podnose temperaturu do minus dva, plodovi do minus jedan. A mi smo imali mrazeve koji su u kategoriji jakih prolećnih mrazeva, znači ispod minus četiri na skoro celoj teritoriji Srbije - rekla je ona.

Ove godine je bio jak mraz i dugo je trajao, a Radićević objašnjava da stepen oštećenja zavisi i od dužine trajanja i od toga koliko je vlažno zemljište.

- Ove godine smo imali da je zemljište bilo vlažno, da je intenzitet mraza trajao nekoliko sati i zato su tako velike štete. Štete su najveće na kajsiji, jer kajsija najranije cveta, ona ima najkraće zimsko mirovanje, ona prva ulazi u vegetaciju. Ona, inače, svake godine ima problem, ove godine baš, ali ove godine su štete zabeležene i na šljivi, i na breskvi, i na trešnjama, na višnjama, zabeležene su čak štete i na orasima i na kruškama. Jedino jabuka je najotpornija na mrazeve - kaže ona.

Osim mraza, dodaje, desio se još jedan jako nepovoljan klimatološki fenomen, a to da je bilo jako vlažno i da su svakodnevne kiše ometale let insekata polinatora i nije došlo do oprašivanja.

- Čak i oni cvetovi koji nisu izmrzli, nisu mogli biti oprašeni - rekla je ona i dodala da su bile i niske temperature u tom periodu cvetanje, bilo je vlažno i onda je to dodatno napravilo štetu.

- Na kraju smo imali pojavu grada koji je u nekim područjima, kao što su Topola, Pomoravlje, delovi Mačve, Zapadne Srbije napravio veliku štetu - navodi Radićević.

Ona navodi da su mraz i grad uobičajen klimatski ekstrem i da je to deo proizvodnih rizika.

- Što se tiče mraza, više ne treba da se očekuju ove godine, a što se tiče grada, to je vrlo izvesno da može da bude do polovine septembra - rekla je ona.