Anketna komisija: "Telekom" posluje na štetu svih građana Srbije

Na konferenciji pod nazivom "Nadstrešnica je pala, a mnogi ne znaju zašto", članovi Anketne komisije istakli su da u Srbiji istina zavisi od operatera kojeg građani imaju, kao i da su mnogi građani koji za operatera imaju "Telekom" ostali uskraćeni istine.

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić izneo je analizu koja pokazuje koliku moć i uticaj kompanija "Telekom Srbija" ima na srpskom medijskom tržištu.

- Prema podacima iz 2023. godine, "Telekom" je ostvario ukupno oko 100 milijardi dinara prihoda, što čini oko 55 odsto ukupnih prihoda na tržištu. Na drugom mestu je Yetel sa oko 26 odsto od ukupnih prihoda, a zatim SBB sa oko 15 odsto udela. Dakle, imate jednu kompaniju koja ostvaruje više od polovine ukupnih prihoda na tržištu - naveo je Radonjić.

Objasnio je da se u analizi nije moglo precizno razdvojiti koliki deo prihoda "Telekoma Srbija" dolazi isključivo od kablovske televizije, jer su ti prihodi objedinjeni sa prihodima od interneta i mobilne telefonije, dodajući da je to bio slučaj i sa ostalim operaterima.

Kada je reč o dostupnosti TV kanala Nova S i N1 u 2023. godini na osnovu ostvarenih prihoda, oni su činili samo 15 odsto, s obzirom na to da su se prikazivali na SSB-u. Ako se tome doda i Orion, taj udeo iznosi 18 odsto.

- S obzirom na to da je od 2025. godine Yetel postao vlasnik SBB-a, odmah je integrisao sve sadržaje koje ima "Telekom", ali i dalje nije uključio kanale Nova S i N1. Ne smatramo da ovu odluku možemo objasniti isključivo komercijalnim interesima - ocenjuje Radonjić.

Radonjić je istakao da je slična situacija i sa "Telekomom". Kao akcionarsko društvo, "Telekom" bi trebalo da donosi poslovne odluke u cilju maksimizacije profita. Međutim, budući da ne uključuje TV kanale Nova S i N1 u svoju ponudu, a da pritom ne postoji nijedna analiza koja bi pokazala da bi ta odluka negativno uticala na profit, Anketna komisija zaključuje da "Telekom" zloupotrebljava svoju tržišnu poziciju zarad interesa partija na vlasti.

Profesor upozorava da će se situacija dodatno pogoršati tokom 2025. godine, jer je "Telekom" kupovinom Total TV-a od SBB-a dobio oko 300.000 novih korisnika i odmah nakon preuzimanja uklonio iz ponude N1 i Novu S.

Profesor Fakulteta tehničkih nauka Dušan Dobromirov izjavio je da analiza poslovanja "Telekoma Srbija" pokazuje da se kompanija ne rukovodi profitom kada donosi ključne poslovne odluke.

- Sve što "Telekom" radi ima druge motive, a ne profit - rekao je Dobromirov na današnoj konferenciji.

Istakao je da u vlasničkoj strukturi "Telekoma", oko 50,2 odsto akcija drži država, oko 20 odsto su sopstvene akcije kompanije, dok ostatak pripada malim akcionarima, među kojima je oko 190 stranih fizičkih i pravnih lica.

Dobromirov je ukazao da se "Telekom" u javnosti nekad prikazuje kao državna firma, a nekad kao akcionarsko društvo, ali da bi kao akcionarsko društvo trebalo da posluje po istim pravilima kao i sve druge kompanije tog tipa.

- Međutim, 2015. godine, kada je promenjen Zakon o privrednim društvima, "Telekom" je uz određene retroaktivne primene izuzet od nekih pravila, na primer, da mora da proda sopstvene akcije ili da posluje po principima jednakim za sve. To je dovelo do loših poslovnih rezultata, što smo videli upoređujući poslovanje sa kompanijama iz regiona - rekao je profesor.

Prema njegovim rečima, kada se "Telekom" uporedi sa regionalnim konkurentima, jasno se vidi da ne ostvaruje profit iz osnovne delatnosti.

- EBIT marža "Telekoma" je negativna, dok slične kompanije u Mađarskoj i Hrvatskoj beleže EBIT maržu od oko 12 odsto. To znači da "Telekom" ne pravi profit iz svoje osnovne delatnosti, a da bi se ta situacija prikrila i prilagodila političkom narativu, prihodi se "pumpaju" raznim knjigovodstvenim trikovima, kako bi se prikazala lažna profitabilnost - ukazao je Dobromirov.

Profesor dodaje da kada se pogledaju novčani tokovi, vidi se da su negativni i da je kompanija primorana na stalno zaduživanje. Podsetio je da se "Telekom" prošle godine zadužio na berzi u Dablinu izdavanjem obveznica u vrednosti od 900 miliona dolara, a to je predstavljeno kao veliki uspeh.

- "Telekom" se ponosi time što je uspeo da se zaduži. A da bi lakše našao kupce obveznica, država često garantuje za te dugove. Tako da dolazimo do situacije u kojoj svi građani Srbije, kao korisnici budžeta, postaju neka vrsta žiranata "Telekoma". Ako "Telekom" ne izmiri svoje obaveze, budžet mora da ih pokrije, a to je novac koji bi inače mogao biti usmeren na penzije, obrazovanje ili zdravstvo - istakao je profesor.

Dobromirov ukazuje na još jedan problem - među malim akcionarima "Telekoma" nalazi se više od 4,5 miliona fizičkih lica, dodajući da bi trebalo da imaju mnogo veći udeo u dobiti.

- Kada uporedimo isplaćene dividende sa, recimo, "Hrvatskim Telekomom", koji je jedan od najuspešnijih na Zagrebačkoj berzi, vidimo da su dividende koje isplaćuje "Telekom Srbija" i do 30 puta manje - rekao je Dobromirov.

Profesor je zaključio da osim što "Telekom" utiče na dostupnost medijskog sadržaja, utiče i na to da svi građani budu oštećeni, a posebno mali akcionari, jer se njihovom imovinom ne upravlja kako bi trebalo.

Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ana Martinoli izjavila je da u Srbiji danas istina zavisi od operatera kojeg imate.

- Istina bi trebalo da bude jedna, ali se kod nas ispostavlja da je ima malo više. Kada je nadstrešnica u Novom Sadu pala, mnogi građani nisu znali, a ni danas ne znaju zašto se to dogodilo. Ogroman deo odgovora leži upravo u kontroli informacija, a u samom centru te kontrole, između ostalih, nalazi se i "Telekom Srbija" - rekla je Martinoli.

Ona je istakla da različite metodologije pokazuju da u Srbiji postoji veoma snažan politički uticaj, kao i uticaj države na medijsko tržište. Kada se govori o uticaju države, misli se pre svega, kako je dodala, na javni novac koji se na netransparentan način ulaže u razne medijske projekte i sadržaje.

 A kada se govori o političkoj kontroli, govori se, navodi, o direktnim vezama između političkih partija i medija - od uticaja na vlasničke strukture, do pritisaka na redakcije i uređivačku politiku.

Martinoli podseća i na izveštaj Evropske komisije, u kojem se "Telekom" pominje u kontekstu slabih sloboda izražavanja i potrebe da se one unaprede na tržištu Srbije.

- Možemo zaključiti da je "Telekom", kontrolišući distribuciju sadržaja, vlasništvo nad medijima i samim sadržajem, u velikoj meri oblikovao javni diskurs u proteklim godinama. Time su marginalizovani kritički glasovi i osnaženi narativi bliski vlastima. U slučaju nadstrešnice, to se vidi kroz niz primera - zaključila je profesorka.