Mond: Vučić nikada nije ozbiljno razmatrao zahteve studenata

Posle devet meseci praktično neprekidnih protesta, srpska vlada još nije uspela da zaustavi antikorupcijski studentski pokret koji potresa balkansku zemlju od urušavanja nadstrešnice iznad renovirane železničke stanice u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u zemlji, u novembru 2024. godine.

Ta tragedija, u kojoj je poginulo 16 ljudi, u Srbiji se široko vidi kao uzrok endemske korupcije koja muči Srbiju, zemlju od 6,6 miliona stanovnika.

Na vlasti od 2014. godine, naizmenično kao premijer, a zatim kao predsednik, Aleksandar Vučić nikada nije ozbiljno razmatrao zahteve studenata za uspostavljanje funkcionalnog pravosudnog sistema i vladavine prava. Niti želi da zadovolji njihov zahtev za prevremenim parlamentarnim izborima, prenosi Mond.

Posle višemesečnog omalovažavanja sasvim mirnih demonstracija, Vučić je u utorak, 12. avgusta, započeo "uznemirujuću strategiju zastrašivanja, raspoređujući na ulice zemlje nasilnike i huligane za koje se zna da su bliski moćnim srpskim organizovanim kriminalnim snagama, koji provociraju demonstrante", piše pariski list u uvodniku.

Sukobi su se poslednjih dana umnožili između pristalica vlade i demonstranata u nekoliko srpskih gradova, prenosi Mond i dodaje da su se sukobi pretvarali u noćna bojišta sa maskiranim muškarcima nepoznatog porekla kako vandalizuju kancelarije vladajuće stranke.

Policija je povećala "svoja brutalna hapšenja", jasno usmerena na zastrašivanje javnog mnjenja, dok vlada optužuje protivnike da žele da "unište Srbiju" i gurnu zemlju u "građanski rat".

Mond ocenjuje da ta strategija podseća na revoluciju Majdana u Kijevu (2013-2014) kada je tadašnja vladajuća stranka koristila grupe huligana i policajaca u civilu da bi sejala nasilje usred mirnih skupova.

I sam podstičući haos koji osuđuje, Vučić se očigledno nada da će ovo nasilje diskreditovati srpske studente, posebno u očima EU i njenih lidera.

Pariski list je naveo da Vučić, da bi mobilisao jako prorusko raspoloženje koje prožima njegovu zemlju, redovno optužuje, bez pružanja ikakvih dokaza, "strane službe" za "organizovanje obojene revolucije".

Međutim, predsednik Srbije je u stvarnosti računao na pasivnost EU i njenih članica, koje nerado kritikuju njegove metode.

Predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), koji je 2024. godine prodao Srbiji 12 borbenih aviona Rafal, pozdravljajući "strateški pomak" zemlje koja je do sada bila naoružana prvenstveno od Rusije, uzdržava se od bilo kakve kritike.

Nemačka, koja računa na Vučića da otvori rudnik litijuma u Srbiji, ključan za njenu automobilsku industriju, ali veoma kontroverzan lokalno, podjednako je diskretna. Evropska komisija se ništa bolje nije pokazala, preneo je Mond.

Međutim, ni protestni pokret nije bez dvosmislenosti, jer mnogi demonstranti skandiraju nacionalističke i proruske slogane.

Ali to ne treba da spreči EU da se suoči sa očiglednom situacijom - a to je da je vođenje pregovora o pristupanju Srbije u EU pod vođstvom Aleksandra Vučića besmisleno.

Mond zaključuje da EU svojim pasivnim stavom samo pojačava uverenje Vučićevih protivnika, koji veruju da Evropa podržava njihovog autokratu.