Srbija u riziku visokog zaduživanja

- Trenutni nivo duga Srbije nije alarmantno visok, ali postoji više razloga zbog kojih je potrebno pratiti, prvo, troškove zaduživanja, kao i svrhu novog zaduživanja da bi se osigurala održivost javnih finansija u budućnosti - ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Slobodan Minić, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Srbije.

Ukazuje da je, uprkos dodatnom zaduživanju, Srbija zadržala udeo javnog duga na nivou ispod 50 odsto BDP-a zahvaljujući prvenstveno spoljnim faktorima, a ne vođenjem odgovorne fiskalne politike.- Tu, pre svega, mislim na veoma visoku inflaciju u 2022. i 2023. godini koja je dovela do visokog nivoa nominalnog bruto domaćeg proizvoda sa kojim mi stavljamo u odnos javni dug - kaže Minić.

Bruto domaći proizvod jedne države obuhvata vrednost svih roba i usluga proizvedenih i razmenjenih za novac i smatra se jednim od ključnih ekonomskih pokazatelja. Učešće duga u BDP-u zemlje, pak, smatra se jednim od najznačajnijih pokazatelja zaduženosti države. Inflacija je, međutim, kaže Minić, dovela do rasta cene zaduživanja. Tako će Srbija za kamate morati u 2025. da izdvoji oko 1,9 milijardi evra, što predstavlja 2,1 odsto BDP-a. U poređenju sa prosekom zemalja centralne i istočne Evrope, gde rashodi za kamate iznose oko 1,5 odsto BDP-a, Srbija izdvaja više sredstava za servisiranje duga, na približno istom nivou kao države sa dvostruko većim udelom duga u BDP-u, poput Portugala (95 odsto) ili Belgije (105,6 odsto).

Minić pojašnjava da se Srbija trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama.- To je bitna promena u odnosu na neki period od pre četiri-pet godina kada smo mogli da uzimamo kredite na međunarodnom finansijskom tržištu po stopama od 1-2 odsto, a u međuvremenu su te kamate za nas skočile na 5-6 odsto - kaže on.

Prema njemu, tu se vidi negativan uticaj inflacije.