Radnice u Srbiji IZRABLJUJU za velike modne brendove: Koja se onesvesti malo je UMIJU I VRATE

Centar za politike emancipacije (CPE) objavio je novo istraživanje koje pruža detaljan uvid u uslove rada u tekstilnoj industriji Srbije. Istraživanje je, navodi se, zasnovano na dubinskim intervjuima sa radnicima i radnicama iz pet fabrika, i ukazuje na ozbiljna kršenja radnih prava i loše uslove rada u ovom sektoru.

- Ovi nalazi ukazuju na ozbiljne izazove sa kojima se suočavaju radnici i radnice u tekstilnoj industriji, uključujući niske plate, prekovremeni rad, zlostavljanje i probleme vezane za bezbednost i zdravlje na radu. Posebno zabrinjava činjenica da mnoge od ovih fabrika posluju u sklopu lanaca snabdevanja velikih modnih brendova, što dodatno ističe potrebu za većom odgovornošću međunarodnih kompanija - ukazano je u istraživanju.

Istraživanje dostupno na OVOM linku ukazuje na više problema zaposlenih u tekstilnoj industriji u Srbiji.

Reč je o niskim platama, koje često nisu dovoljne za pokrivanje osnovnih životnih troškova. Potom, produžavanje radnog dana za sat ili dva je uobičajena praksa, dok su i subote vrlo često radne. Većina radnica, kako se navodi, kažu da su bile izložene različitim vrstama zlostavljanja, uključujući pretnje otkazom, uvrede i omalovažavanje od strane nadređenih, a „preovlađuje osećaj nesigurnosti i konstantni strah od gubitka posla“.

Kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu - povrede su česte, a „padanje u nesvest zbog premora i visokih temperatura je redovna pojava u većini fabrika“.

Zbog bolovanja, zbog pada performansa, ide šefica i priča da si glupa. Vređaju te stalno, kada odeš nešto da pitaš, da ti daju slobodan dan, vratiš se uplakana. Verujem da imaju treninge kako da nas kinje, nisu toliko pametni da smisle to sami.

- CPE zahteva hitnu reakciju nadležnih institucija, koje godinama ignorišu kršenja radnih prava u tekstilnoj industriji. Država ne samo da ne reaguje na sistemske zloupotrebe, već ih aktivno podržava kroz subvencije stranim investitorima i poslodavcima koji izrabljuju radnike. Poslodavci, uz prećutnu saglasnost vlasti, nastavljaju sa praksama koje ugrožavaju zdravlje i dostojanstvo zaposlenih. Istovremeno, veliki modni brendovi, koji ostvaruju ogromne profite, odbijaju da preuzmu odgovornost za uslove rada u fabrikama svojih dobavljača u Srbiji. Zahtevamo hitne i konkretne mere kako bi se osiguralo poštovanje radnih prava i dostojanstveni uslovi za sve zaposlene u ovom sektoru - navodi Centar za politike emancipacije.

Na pitanje da li radnice tekstilnih fabrika u Srbiji imaju kome da se obrate povodom svih ovih problema, Vladimir Simović iz CPE za televiziju N1 kaže da je sindikalna organizovanost izarazito niska.

- Postoje različiti uzroci zašto je to tako – jedan je i strah, jer je poruka menadžmenta da ako krenete sindikalno da se organizujete – ‘letite’ sa posla. I taj inspektorat za rad – kakav takav je, treba ga kontaktirati. Imali smo slučaj da su se u jednoj fabrici žene borile da dokažu da su radile prekovremene sate, pa smo skupljali novac da angažuju veštake da im pomognemo da dokažu da je to zaista tačno – i dobile su naknadu za prekovremeni rad - naveo je Simović.

Kolike su plate

Tekstilna industrija u Srbiji upošljava 60 hiljada radnika upošljava.

- Nadređena se drala na jednu radnicu što ne nosi prsluk, a to je čista sintetika. Radnica joj kaže: ‘inženjerka, nije mi dobro moram da skinem’. Ova joj nije dala. Radnica se vratila na mesto sva uplakana. I kad je otišla kući završila u bolnici prekjuče, infarkt.

- Značajan deo industrije proizvodi robu za najluksuznije modne brendove. Proizvodi koji se ovde naprave – jedan par cipela Guči košta više nego što je mesečna plata ljudi ovde, a oni proizvode više hiljada pari dnevno - kaže Simović.

Eksploatacija radnika je, kaže, izrazito visoka.

- Plate u tekstilnoj industriji su oko 65.000 dinara mesečno. Podaci PKS pokazuju da je isplatena zarada oko 61.000 dinara, dok su suštinski ugovorene zarade – minimalne. Sve preko minimalca koji se u 2024. kretao oko 47.000 dinara su – bonusi: prekovremeni rad, regresi.. Suštinski, ugovorene zarade su oko minimalne, a ljudi u značajnoj meri rade za bonuse – efikasnosti, kvaliteta, prisutnosti. Posebno je problem sa bonusom prisutnosti – pitanje je da li je to uopšte ustavno, da ne smete da izostanete nijedan dan mesečno, jer gubite taj bonus, što znači da su ljudi često i bolesni dolazili na posao - priča Simović.

- Plata ne bi trebalo da bude ispod 130-140 hiljada ali iskreno da ti kažem ja za 17 godina rada u tekstilnoj industriji nikad nisam otišla na more, ne znam koliko bi trebalo za to.

Inače, svih pet fabrika koje su bile predmet istraživanja – korisnici su državnih subvencija.

Radi se za svetski poznate brendove

Kada je u pitanju finansijsko poslovanje, tri od pet fabrika koje su obuhvaćene ovim istraživanjem, barem dve godine unazad ostvaruju dobit koja se kreće od 1,2 do preko tri miliona evra godišnje. Sa druge strane, kako se navodi, dve fabrike posluju u minusu od čega jedna barem četiri godine unazad ostvaruje negativni saldo čija je prosečna godišnja vrednost oko šest miliona evra.

- Iz javno dostupnih finansijskih izveštaja ovih fabrika, većina prihoda koje ostvaruju potiče od izvoza roba i usluga prvenstveno povezanim stranama (matičnim kompanijama) - navodi se u istraživanju.

- Jedna radnica iz Kragujevca je Romkinja, i zbog čega je nju direktor uzeo na zub, ja ne znam. I ode na bolovanje jednom, jer joj baš nije bilo dobro i kad se vratila direktor je pozove na razgovor. Ona je sa tog razgovora izašla sva uplakana, rekao joj je na kraju da sledeći put dobro razmisli da li joj stvarno treba bolovanje. Drugi put opet isto, a stvarno se trudila i radila, dolazila uvek prekovremeno kad treba da se dođe. Dobar i uzoran radnik. I svaki put je driblaju. Psihički je maltretiraju i još ako vide da se zaplače, krenu još gore. Ali radi i dalje, nisu je otpustili, dobar je radnik ipak.

Simović je potvrdio da su kontaktirali neke od tih velikih međunarodnih kompanija za koje proizvode ovdašnje fabrike u Srbiji.

- Neki brendovi su otvoreniji za saradnju – Guči je, na primer, poslao izaslanike da vide kakvo je stanje u fabrici ovde, ali ima i onih koji nisu reagovali. Ti modni brendovi za koje se ovde proizvodi u velikoj meri i diktiraju uslove rada – norme su izrazito visoke i to se prelama preko leđa radnika u Srbiji. Kod nas se norme određuju prema učinku najproduktivnijeg radnika ili radnice, i drugi bivaju kažnjeni kada to ne mogu da ispune - naveo je Simović.

Tužno je, kaže, što se Ministarstvo za rad pretvorilo samo u ministarstvo za boračka pitanja – ponajmanje se, kaže, bave pitanjima rada.

- U atmosferi kakva je trenutno u društvu, nismo se sada obraćali nadležnim institucijama, ali to ne znači da im ovo istraživanje neće biti dostavljeno. Mada, civilni sektor vrlo često biva ignorisan od strane nadležnih institucija - ukazao je Simović.