STRANE FIRME U 2024 iznele iz SRBIJE 4,3 milijarde evra

Direktne strane investicije se usporavaju već nekoliko godina, 2019. godine su činile 7,4 srpskog BDP-a, dok 2024. godine padaju na 5,6%. A još više zabrinjava pojava završavanja investicionog ciklusa, jer strani investitori sve više izvlače dobit iz zemlje da bi plasirali u neka druga područja, piše NIN.Pritom oni izvlače i novac poreskih obveznika, građana Srbije, koji umesto da ih zbog toga kazne, i dalje ih nagrađuju subvencijama za svako radno mesto. Da je to tako pokazuju i podaci po kojima poslednjih godina porezi od PDV i akciza učestvuju sa više od 80 posto u ukupnom budžetu (oko 52 posto iz PDV, odnosno oko 30 posto iz akciza). S druge strane, porez na dobit preduzeća doprinosi sa svega 9% ukupnih poreskih prihoda, jer je među najnižim u Evropi. Iznosi 15 posto, dok je, primera radi u Francuskoj, ta stopa 32, a u Portugaliji i Nemačkoj 31,5 i 29,9 posto.Dakle, Srbija je idealno mesto za strane kompanije ako žele da plate što niži porez. Pored toga, nemate obavezu da svoj profit reinvestirate. U takvom ambijentu strane investicije dobijaju mistična svojstva i svaki njihov „dolazak“ se proslavlja kao da će novozaposleni radnici imati plate kojima će moći sebi omogućiti luksuzan život, a ne da su od minimalne zarade uvećane samo za 20 posto. Uz to, imaju i druge dodatne olakšice, što je za domaće, misaona imenica.- U 2024. godini priliv stranih direktnih investicija (SDI) iznosio je 6,6 milijardi evra, što je porast od 8 posto u odnosu na 2023. godinu, ali je, istovremeno, u tom periodu povučena dobit u iznosu od 4,3 milijarde evra. To je čak dve trećine iznosa koji je uložen u 2024. godini, što je porast od čak 40% u odnosu na 2023. godinu. Mislim da se približava trenutak kada će se neto efekat stranih direktnih investicija svesti na nulu, što za srpsku ekonomiju može biti veoma ozbiljno -  rekao je Blagoje Paunović, predsednika Fiskalnog saveta Srbije. Ono što je izvesno jeste da država primenjuje različite aršine za domaće i strane kompanije. Drugim rečima, srpske firme, posebno one koje su svrstane u kategoriju malih i srednjih, nemaju poreske, ali ni druge olakšice, poput subvencija koje su uglavnom rezervisane za "strance” na ime otvaranja pogona. Zato je i jasno da su srpske kompanije u podređenom položaju i da u trci sa onim globalnim, nemaju šansu da stignu na cilj.