Silosi puni mleka u prahu, farmeri na ivici: Gde su završile subvencije?

Prema rečima Ivana Smajlovića, stručnjaka za autentičnost i kvalitet hrane, silosi su puni mleka u prahu zbog nagomilanih viškova iz prethodnih godina.

- U prethodnim godinama, uz ogromne subvencije države, mlekare su sušile domaće mleko i njima su silosi puni tog mleka u prahu. Ideja je bila da se to mleko proda konditorima. Država je izdvojila oko 35-40 miliona evra u prethodne dve godine, a plaćala je nekih 600-700 dinara po kilogramu mleka. Radi se o dve mlekare koje imaju sušare - Imleku i Mlekari Ub - tvrdi Smajlović za N1.

On navodi da je plan bio da se to mleko proda domaćim konditorima po ceni od tri evra, koliko je okvirna cena uvoznog, uz dodate subvencije države. Međutim, on kaže da konditorska industrija nije kupila zato što njima je potrebno evropsko mleko u prahu, jer sa tim mlekom, zbog standardizacije i porekla, lakše izvoze proizvodi u zemlje EU.

- Sada ministar praktično spasava mlekare tako što uvodi prelevmane - zaštitne mere, podiže taksu na granici kako bi konditorska industrija ipak morala da kupi to mleko u prahu od tih mlekara - ocenjuje Smajlović.

Država se meša tamo gde ne bi trebalo

Ocenjuje da ove mere ne rešavaju problem domaćih farmera zato što to ništa nije sistemski rešeno, a da se Ministarstvo umesto strategijom, meša u trgovinski odnos. Na taj način se vidi da se država ozbiljno meša u tržišnu utakmicu, što ne bi trebalo da radi, dodaje sagovornik.

Smajlović navodi da je na sastanku ljudi iz Ministarstva i poljoprivrednika, Marko Saranovac, šef kabineta ministra Dragana Glamočića, pravio sporazume između proizvođača, mlekara i trgovinskih lanaca.

- On je pred ljudima koji su bili na sastanku pozvao vlasnika jedne mlekare i predložio mu da podigne otkupnu cenu mleka, a da će zauzvrat "srediti" da jedan trgovinski lanac otkupljuje skuplje sir. Zatim nazove trgovinski lanac i njima obeća povoljnije neku drugu robu. I to sve na spikerfonu, pred ljudima - tvrdi Smajlović.

Marko Saranovac je ranije bio generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije (FSS) dok je na njegovom čelu bio bivši ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Saranovac je bio i Nedimovićev šef kabineta dok je ovaj bio ministar poljoprivrede. Poznat je i po tome da je bio maneken, a u internet pretrazi nema podataka o biografiji i obrazovanju.

Agroekonomista Žarko Galetin kaže za portal N1 da Srbija sama zadovoljava tek 30 odsto potreba za mlekom u prahu. On podseća da je kriza u mlekarstvu globalne prirode, a da je u Evropi nastala zbog smanjenog tržišta. Uvedene su sankcije Rusiji, zbog trgovinskih neslaganja, Kina je smanjila uvoz mleka iz Evropske unije, tu su i Trampove carine…

Zašto se ne bune EU farmeri

On ističe da evropski proizvođači mleka, i pored damping cena koje su trenutno aktuelne, ne protestuju jer Evropska unija (EU) ima mehanizme poput kriznih fondova, koji su namenjeni za ekstremne situacije - ratove, epidemije, zemljotrese i druge prirodne nepogode, a "ovo sada jeste jedna takva".

- Agrarni budžet EU preliće se u krizne fondove. Nadoknadiće proizvođačima razliku između damping - prodajne i referentne proizvođačke cene - kaže Galetin.

Agroekonomista kaže da naši proizvođači to ne mogu da koriste, jer mi nemamo te mehanizme.

- Mi imamo podsticaje po litri mleka od 19 dinara, ili za kravu 55.000 hiljada. Značajni su to podsticaji, ali nisu dovoljni da se zatvori kalkulacija naših proizvođača. Stvari nisu sistemski rešene da bi mogli da budemo konkurenti u Evropi - ocenjuje Galetin.

Kako ističe, svake godine Srbija ima "vulgarni pristup agrarnoj politici", a budžet se podrazumeva kao da je to politika.

Nije sve u subvencijama, ima nešto i u strategiji

Galetin tvrdi da nije sve u nadoknadama, subvencijama, premijama, već da je sistem daleko sveobuhvatnija stvar. Podseća da su se u Srbiji u 21. veku ministri poljoprivrede menjali u proseku na godinu i tri-četiri meseca, a onda svaki kabinet donosi neku svoju politiku.

- To poljoprivreda, a posebno stočarstvo - ne trpe. Devastiran nam je stočni fond. Uvozimo svinjsko meso, svinjski podmladak, čak i goveđe meso zato što imamo nedovoljne proizvođačke kapacitete, iz ne znam kog razloga - ocenjuje Galetin.

On ističe potrebu balansa kako bi se precizno videlo šta je potrebno, a šta ne.

- Da li nam je potrebna proizvodnja četiri miliona tona pšenice, a naše potrebe su milion i po. Da li nam je potrebno da izvezemo 2,5 miliona tona? Ne. Bolje da taj resurs, zemljište iskoristimo za neku intenzivnu proizvodnju. U svakom slučaju, potreban je sistem. Da se zna kakvu poljoprivredu želimo u narednih 10 godina. Da proizvođaču date jednu predvidivu politiku, bar toliko da zna da neće biti na gubitku jer iza njega stoji sistem, a mi to nemamo, proizvođači ne mogu da upravljaju svojim proizvodima - poručuje Galetin.

Šta je sa Nacionalnom laboratorijom?

Dobra slika kako funkcioniše sistem jeste "saga" o početku rada Nacionalne referentne laboratorije za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka, čiji je početak rada najavio ministar Glamočić za januar 2026. godine.

To se još uvek nije desilo, a mnogo veći problem od datuma jeste podatak da je ta laboratorija, koja je u saradnji sa EU plaćena 11,4 miliona evra, opremljena još krajem 2015. godine. Godinu dana kasnije instalirana je oprema, a od tada pa do danas, nekoliko puta je najavljivan početak rada.

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na pitanje portala N1 zašto je probijen poslednji dati rok.

Za to vreme srpski stočari su i dalje bez predvidive agrarne politike i bez garancije da neće poslovati na gubitku - što je logična posledica odsustva strategije.