PUTIN SPREMA NOVI UDAR? Evropa u strahu od "prozora prilike" za Rusiju

Finski evroparlamentarac Mika Altola upozorava da se Evropa nalazi u osetljivoj fazi: Sjedinjene Države se postepeno distanciraju, transatlantski odnosi su narušeni, a Evropska unija još nije spremna da u potpunosti preuzme bezbednosnu odgovornost. Iako je ruska vojna moć pokazala određena ograničenja u Ukrajini, Putinove dugoročne teritorijalne ambicije nikada nisu bile skrivene. Zbog toga deo evropskih zvaničnika smatra da bi Rusija mogla da pokuša da iskoristi slabiju koordinaciju Zapada.

Uprkos zabrinutosti, vojni stručnjaci ocenjuju da je direktan napad na neku članicu NATO malo verovatan zbog iscrpljenosti ruske vojske. Ipak, realniji scenario uključuje ograničene i teško dokazive operacije. Kako prenosi Politico, takve akcije mogle bi da budu osmišljene da izazovu nesigurnost i podele unutar NATO-a, posebno oko pitanja aktiviranja člana 5 - principa kolektivne odbrane.

Bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielijus Landsbergis smatra da bi Rusija mogla "horizontalno eskalirati" sukob, ciljajući druge susedne države kako bi izbegla nepovoljan ishod u Ukrajini. Od početka invazije 2022. godine evropske države značajno su povećale vojnu potrošnju, ali će efekti tih ulaganja biti vidljivi tek u narednim godinama. Planovi Evropske unije predviđaju punu odbrambenu spremnost do 2030, što ostavlja višegodišnji bezbednosni vakuum. Finski političar Vile Niniste upozorava da Rusija nije svemoćna, ali da očaj može biti opasan.

Dodatnu neizvesnost unosi politika američkog predsednika Donalda Trampa, koji je NATO ranije nazivao "papirnim tigrom". Njegovi potezi, uključujući povlačenje američkih vojnika iz Evrope, izazivaju zabrinutost među saveznicima. Poljski premijer Donald Tusk upozorava da je najveća pretnja raspad transatlantskog savezništva. Analitičari smatraju da bi unutrašnji politički pritisci u SAD mogli dodatno da smanje podršku Evropi i Ukrajini, posebno uoči izbora 2028. godine.

Prema procenama stručnjaka, Rusija bi mogla da bira ciljeve koji ne bi izazvali direktan vojni odgovor NATO-a. To uključuje operacije dronovima, incidente u Baltičkom moru, aktivnosti u Arktiku, kao i sabotaže kroz tzv. "sivu zonu" delovanja. Takvi potezi omogućili bi Moskvi da vrši pritisak bez ulaska u otvoreni rat.

Unutar Evrope ne postoji jedinstven stav o nivou pretnje. Dok zemlje poput Finske i Litvanije pozivaju na hitno jačanje odbrane, druge države upozoravaju da preterani alarmizam može ići u korist Rusije. Estonski predsednik Alar Karis smatra da Rusija trenutno nema kapacitet za novi rat, ali naglašava da potcenjivanje pretnje može biti jednako opasno kao i njeno preuveličavanje.

Iako trenutno ne postoji neposredna opasnost od direktnog napada na NATO, Evropa se nalazi u periodu povećane nesigurnosti. Rat u Ukrajini, političke promene u SAD i spor tempo jačanja evropske odbrane stvaraju kompleksno bezbednosno okruženje. Kako upozoravaju zvaničnici, nepredviđeni događaji su mogući, zbog čega je neophodan oprez i stalna budnost.