EPS upozorava na VELIKU prevaru potrošača

- EPS nikada kupcima ne šalje obaveštenja sa linkovima za plaćanja - ukazano je u saopštenju.

EPS navodi da se klikom na link iz tog mejla, poslatog sa infrastrukture koja ne pripada Elektroprivredi Srbije, građani preusmeravaju na lažnu internet stranicu Elektroprivrede Srbije, na kojoj se zahteva unos ličnih podataka.

- Korisnicima koji eventualno dobiju takav mejl EPS savetuje da ne otvaraju linkove, ne unose svoje podatke i ne nasedaju na prevaru - upozorio je EPS.

Elektroprivreda je o ovim fišing mejlovima obavestila Nacionalni CERT, koji je tim povodom i objavio obaveštenje o pokušajima zloupotrebe.

Šta je fišing, a šta smišing i višing
- Smishing ("smišing") i vishing ("višing") predstavljaju uobičajene vrste fišing napada, koji napadaju žrtvu putem glasovnih poziva i slanjem poruka. Obe vrste koriste tradicionalnu metodu fišing prevara koja od žrtve zahteva hitnu reakciju. Cilj je sličan, dok su načini isporuke različiti - navodi Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima - CERT.

Kako se objašnjava, smishing je poznat i kao SMS fišing i predstavlja uobičajenu vrstu fišing napada koji se prenosi putem SMS poruka na mobilnim telefonima.

- Tipična smishing poruka može stići sa informacijom da je bankovni račun suspendovan i da je za otključavanje potrebno otvoriti link ili prilog, nakon čega se instalira zlonamerni softver na sistem žrtve - upozorava CERT.

Vishing je, pak, glasovni fišing i predstavlja vrstu fišing napada koja se prenosi putem telefonskih poziva i Skajpa, a kao ciljnu grupu ima korisnike Voice Over Internet Protocol-VoIP usluge.

Signali preko kojih je moguće otkriti vishing prevaru su sledeći: pozivatelj tvrdi da predstavlja neku npr. agenciju, banku, poresku službu i slično, i traži lične ili finansijske podatke. Ako osoba nije zatražila kontakt, nijedna od ovih institucija neće uspostaviti kontakt putem e-pošte, tekstualnih poruka ili kanala na društvenim mrežama.

- Dakle, korisnik bi trebalo da bude skeptičan prema svima koji pozovu sa ovakvim ponudama. takođe, postoji osećaj izuzetne hitnosti. Napadači će pokušati da iskoriste osećaj straha kod potencijalne žrtve, koristeći pretnje hapšenjem i probleme sa nalogom žrtve - objašnjavaju u CERTU.

Signal je i kad pozivatelj traži podatke od žrtve.

- Od potencijalne žrtve se traži da potvrdi svoje ime, prezime, adresu, datum rođenja, JMBG, informacije o bankovnom računu i druge podatke za identifikaciju. Neretko se dešava da napadači već poseduju neke od ličnih podataka potencijalne žrtve, kako bi žrtva poverovala da je osoba koja je poziva zaista ona za koju se predstavlja i na taj način napadaču otkriju i druge informacije. Otkriveni podaci se mogu iskoristiti za druge zlonamerne aktivnosti ili ih napadači mogu prodati na dark vebu - upozorava CERT.