"Prosvetni radnici heroji protesta, vode borbu za dostojanstvo profesije"

Profesorka Vranješević navodi da je prosveta godinama zanemarivana, da je propadala, da su godinama donošena loša rešenja koja su samo produbljivala probleme u prosveti.

- Posle svega toga, našli smo se u situaciji da obrazovanje nema nikakvog smisla, da su se u njemu našli razni nemotivisani akteri koji ne vide nikakav smisao i takvo obrazovanje nije u najboljem interesu dece. I kada čujem da vlast poziva decu da se vrate u školu, zapitam se kakvom obrazovanju da se vrate, imaju li zaista korist od ovakvog obrazovanja - rekla je u emisiji "Dan uživo" Jelena Vranješević, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ona smatra da se talas protesta i promena više ne može zaustaviti.

- Ne može ovo više da se zaustavi. Kada me pitaju kako vidim kraj, kažem da ne znam. Ali znam da ovo ne može da se zaustavi. I posebno mi se dopada to što se puno ljudi pokrenulo, dobili su snagu, imaju motivaciju i znaju šta hoće i ne vidim način da se sve zaustavi. Naročito mi se sviđa poruka koja je poslata, jer vlast mesecima govori da su nastavnici odgovorni što deca ne idu u školu i ne dobijaju obrazovanje - vi ste odgovorni, od vas zavisi - ispunite zahteve i mi ćemo se odmah vratiti u učionice. To žele i studenti i učenici - objasnila je profesorka.

Vranješević smatra i da vlast radi samo ako je pod ozbiljnim pritiskom i navodi da o tome svedoče i izmene Zakona o visokom obrazovanju.

- Prihvatili su taj četvrti uslov. O tome se godinama unazad diskutovalo i tek sada pod pritiskom su ga prihvatili. Ali ja moram da kažem da bih bila jako oprezna u vezi sa tim, jer povećanje plata profesora nije bio deo zahteva. To je je vlast sama uradila i mislim da pokušavaju da unesu razdor između nas sa fakulteta i nastavnika u srednjim i osnovnim školama. Zato mi moramo da razvijemo otpornost prema takvim stvarima i da ostanemo svi zajedno u ovome.

Dodaje da to jeste ispunjenje jednog zahteva, ali dok se svi ostali ne ispune, kaže, situacija se neće normalizovati.

Govoreći o masovnosti i širenju studentskih protesta profesorka Vranješević objašnjava da su studenti u ljudima probudili osećanja koja su duboko zakopali.

- Pre svega solidarnost. Mi, stariji, mi smo generacije koje žive na izneverenim očekivanjima. Iskustvo nas je naučilo da naši napori obično ne urode plodom. I mi živimo u nekoj vrsti naučene bespomoćnosti. A studenti su nam pokazali da je mnogo toga moguće, i onda smo se probudili i svako od nas je video da nismo sami, to se vidi pogotovo u malim mestima. Svako od nas je počeo da razmišlja - šta je to što ja mogu da uradim da doprinesem promeni koja nam predstoji - objašnjava profesorka.

- Mnogo smo se puta bunili i pokretali i svedoci smo kako je to završilo, učaurili smo se i mislim da su nam studenti prvi put pokazali i otvorili tu energiju i prekardašilo je, ono u Novom Sadu je bila kap koja je prelila čašu.

Kaže da se divi studentima koliko su dobro organizovani, kolliko su im sve akcije promišljene i kako postižu efekte o kojima drugi ne mogu da sanjaju. Kaže da je njihova prednost u tome što ne znaju za razočarenje.

- Oni idu logikom - a zašto ne bi moglo? I mislim da je to njihova snaga, njihova snaga je i u tome što nemaju lidere, imaju plenume i imaju jasan cilj, a to su četiri zahteva na kojima drže fokus. Nisi nadležan, sjajna je poruka - zaključila je profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.