Kakva je sudbina NIS-a i čeka li nas nestašica goriva?

Prošlo je već nekoliko meseci od prvih najava američkih sankcija NIS-u, zbog ruskog udela u toj kompaniji. Međutim, rok za uvođenje sankcija se približio i sada nas nekoliko dana deli od toga.

Sankcije zvanično stupaju na snagu 25. februara. Međutim, da bi to sprečila, kompanija je 4. februara, uz podršku Vlada Srbije i Mađarske, zatražila njihovo odlaganje na tri meseca, odnosno 90 dana.

Ipak, vremena je sve manje, a informacija o potencijalnom odlaganju sankcija nema. Dok traje ta neprijatna tišina, kako za kompaniju, tako i za potrošače, čini se da banke koriste to vreme da se pripreme za gašenje računa NIS-u.

U medijima su se pojavile najave da su strane banke spremne da to učine narednih dana, a Blic prenosi da su banke iz sistema Intese i OTP, zvanično obavestile NIS da će od kompanije u ponedeljak naplatiti odobrene kredite u vrednosti od 100 miliona evra.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović kaže da je sudbinu NIS-a teško prognozirati.

- Još uvek imamo puno nepoznatih faktora. Pre svega, da li će biti uvažen zahtev za odlaganje primene sankcija - navodi on.

Što se tiče gašenja računa, Petrović smatra da bi to napravilo ogroman problem NIS-u zbog obrade platnih kartica u malprodaji.

-Tu postoji mogućnost da država interveniše preko Narodne banke Srbije (NBS) i da upozori banke da ne mogu tek tako da gase račune NIS-u zbog strateških interesa, da se obezbedi još neko vreme snabdevanje stanovništva - naglašava 

Takav potez bi, prema njegovim rečima, mogao da bude propraćen i stavom države da bi banke mogle da snose konsekvence takvog postupka, jer su banke koje rade u Srbiji "domaće" banke.

Petrović dodaje da bi NIS mogao da posluje određeno vreme preko Banke Poštanske štedionice, koja je jedina državna banka, ali da svakako ostaje problem naplate u slučaju praćanja karticama drugih banaka.

- Treba imati u vidu da i pored sankcija Rusiji, tamo i dalje posluje na primer Rajfajzen banka, ali ne samo ona. Ključ je šta će biti stav države, odnosno, da li će država ‘stati’ iza NIS-a kako bi omogućila kakvo-takvo poslovanje u bar nekoliko narednih meseci - ukazuje on.

Odlučan stav države, naglašava Petrović, sigurno bi uticao da banke ne ugase račune NIS-a, bar ne odmah.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević kaže da se i dalje nada da će se u toku naredne nedelje pojaviti dopis američke administracije, koji kaže da se odlaže početak sankcija za 90 dana.

To što su banke već počele da se spremaju za gašenje računa, prema njegovom mišljenju, nije čudno.

- Bankama treba nekoliko dana da realizuju to što planiraju da urade, ne mogu to preko noći i zato su one obazrive. One neće dopustiti da rizikuju da budu kažnjene na nekim trećim tržištima i da budu na udaru sankcija zbog Srbije, jer one posluju u čitavom svetu - objašnjava Radosavljević.

Ipak, kako dodaje, sa novom administracijom u Americi se i neke nemoguće stvari deašvaju, zbog čega ne bi isključio tu mogućnost, ali vreme ističe.

- Imamo još četiri ili pet dana da se tako nešto desi i ako se ne desi, to će biti poruka svima da su sankcije tu, da su ozbiljne i da moraju da se poštuju. To u suštini stvara jako veliki problem, prvobitno za NIS, ali i za čitavu državu i funkcionisanje ekonomskog sistema - upozorava on.

Ako do gašenja računa dođe, Radosavljević smatra da je prvo pitanje koje će se sve banke uključiti u to poštovanje američkih sankcija.

- Verujem da bi to bile banke koje funkcionišu van teritorije Srbije, što je preko 90 odsto domaćeg tržišta. To znači da na NIS-ovim pumpama više neće moći ni da se plati Viza i Masterkard karticama, jer će i oni poštovati sankcije - pojašnjava.

Sledeći problem je, prema njegovim rečima, što NIS verovatno neće imati likvidna sredstva na računu da isplati dugovanja i doći će do blokade.

- Banke će proglastiti dospelim sva potraživanja koja imaju, kao i kredite prema NIS-u, što je, prema podacima iz bilansa, preko 500 miliona evra - upozorava Radosavljević.

On dodaje i da postoji verovatnoća da neke domaće banke ipak reše da se ne pridržavaju sankcija.

-Tako bi, tehnički, oni mogli da prebace račun u Banku Poštansku štedionicu ili Alta banku, mada je i to pod velikim znakom pitanja - kaže Radosavljević.

Što se tiče plaćanja, ono bi moglo da funckioniše preko Dina kartice, koja se koristi samo u domaćem javnom prometu, a građani bi gorivo kod NIS-a mogli da kupe i za keš piše Danas

Prete nam i prave i veštačke nestašice

Još jedan veliki problem, prema rečima Radosavljevića, je to što će biti zaustavljena sva plaćanja prema dobavljačima, prema inostranstvu.

- To znači da će sve investicije i ostalo biti otežene ili obustavljene od strane NIS-a. U nekom malo dužem roku, od tri do pet meseci, to će dovesti i do nestašica derivata, neće više moći da prerađuju, kupuju i uvoze bilo šta - upozorava on.

Neodstatak derivata i nemogućnost da se oni kupe, otežao bi mnogo toga.

- U martu počinju poljoprivredni radovi za koje je potrebna velika količina dizela, a trenutno ne postoji niko na tržištu ko tu dodatnu količinu može da isporuči. Pod pretpostavkom da firma ne ode u blokadu pa nastavi da funkcioniše, to će značiti da će ona moći da isporučuje još neki period derivate, ali ako odmah ode u blokadu, to je ogroman problem. Doći će do nestašice dizela i benzina - naglašava Radosavljević.

Još jedan problem vidi u očekivanjima.

- Postoje neke kompanije koje treba da obezbede recimo hilajde tona dizela za prolećne radove, a može da se desi da ga nema. Oni će zato praviti rezervu. Ti veliki će početi da prave rezerve, a i ljudi će početi da sipaju gorivo u kanistre, što će dovesti do veštačkih nestašica - kaže on.

Radosavljević dodaje da se plaši da će, ako banke sledeće nedelje kažu da prekidaju saradnju, to izazvati lančanu reakciju koja će biti negativna.

- Država će, ako se to desi, morati nekim merama da stabilizuje ta očekivanja. To će morati da uradi i tako što će da izađe sa jasnim planovima, strategijom, podacima o rezervama… najgore je da sedimo i ne znamo ništa, jer se onda odmah stvara haos - navodi on.