Neefikasne institucije omogućile mešetarenje na tržištu, obaranje cena u rukama potrošača

- Svih pet trgovinskih lanaca imalo je 31. januara 37 odsto manji promet u odnosu na prethodni petak, sa kojim smo radili poređenje. U broju izdatih računa ostvarili su pad od 21,5 odsto i sveukupno su prihodovali 4,5 miliona evra manje - kaže u razgovoru za Biznis.rs predsednik Efektive Dejan Gavrilović.

Podsetimo, akcija bojkota trgovaca počela je zbog visokih cena koje su, kako tvrdi naš sagovornik, nominalno među najvišim u Evropi.

Na pitanje po kom kriterijumu su odabrani trgovinski lanci koji su obuhvaćeni bojkotom i zašto na tom spisku nema drogerija i još nekih supermarketa na čije cene građani imaju primedbe, Gavrilović kaže da je četiri od ovih pet kompanija Komisija za zaštitu konkurencije već prozvala pod sumnjom da su dogovarali cene.

- Mi smo na spisak dodali i Lidl, koji je u ekspanziji i čije cene su u Srbiji veće nego u njihovim radnjama u okruženju. Razlog zašto je ovih pet trgovinskih lanaca na spisku je to što su oni prošle godine ostvarili više od polovine ukupnog profita svih trgovina u Srbiji, što znači da drže više od polovine tržišta - ističe Gavrilović i dodaje da ako ovi trgovci snize cene to će morati da učine i ostali, jer u suprotnom neće biti konkurentni.

On napominje da je nakon prvog bojkota Univerexport uputio dopis dobavljačima da neće prihvatati dalje povećanje cena, uz zahtev da neke cene smanje na nivo od pre nove godine.

- Nakon toga bilo je nekih akcija da se "zamažu" oči građanima, ali smo dobili informacije da su protekle nedelje neki trgovci čak i povećali cene. Valjda spremajući se za drugi bojkot, kako bi na povećane cene dali neke popuste da zavaraju potrošače - navodi Dejan Gavrilović i dodaje da konkretne reakcije, poput onih u Hrvatskoj, nije bilo.

- Nakon bojkota Kaufland Hrvatska najavio je niže cene za više od 1.000 proizvoda. Takve reakcije kod nas nije bilo, tako da to što su uradili trgovci nije začuđujuće, ali su na taj način samo podstakli građane na novi bojkot - kaže on.

Rezultate ovonedeljne akcije u Efektivi očekuju već početkom sledeće nedelje. Gavrilović kaže da će, ako se ništa konkretno ne bude dogodilo, treća faza bojkota uključiti pojedinačne trgovinske lance.

- Odabraćemo jedan trgovinski lanac i pozvaćemo potrošače da 10-15 dana ne kupuju kod njega, a da pazare kod svih drugih.

Kada je reč o manjim trgovinama, Dejan Gavrilović kaže da one koje imaju normalne cene sada beleže pojačan promet, dok one koje koriste priliku pa podižu cene time neće dobiti ništa. Veći proizvođači verovatno će zbog bojkota imati pad prometa, ali i oni mogu da utiču na one kojima prodaju, a možda i sami da se donekle odreknu dela kolača kako bismo imali normalne cene, zaključuje predsednik Efektive.

Neefikasne institucije glavni problem

Ekonomista Saša Đogović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da su u Srbiji institucije neefikasne i da je to u ovom slučaju Komisija za zaštitu konkurencije.

- Komisija je dosta dugo pasivno posmatrala stanje na maloprodajnom tržištu i tek posle određenih reakcija ili ‘migova’ iz Vlade i Narodne banke Srbije pre toga, pokrenuta je analiza koja je u oktobru utvrdila da postoji osnovana sumnja da četiri trgovinska lanca dogovaraju cene određene grupe proizvoda, uglavnom prehrambenog karaktera, i zbog toga su pokrenuli postupak. U kojoj fazi i kako se kreće taj postupak, mi od oktobra ne znamo ništa - ističe Đogović.

On smatra da su već tada udruženja potrošača morala da reaguju i pokrenu akciju aktivnog bojkota prema tim trgovinskim lacima.

- To je tržišni mehanizam delovanja, na taj način bi se pritisli tragovinski lanci da usklade svoje poslovno ponašanje sa tržišnim pravilima igre, a ne da otvoren prostor – koji su im obezbedile neefikasne institucije, koriste za dalje pustošenje novčanika prosečnog domaćinstva u Srbiji - navodi sagovornik.

Ipak, on kaže da je dobro što je sada organizovana akcija bojkota i ocenjuje da bi uz medijsku potporu i sinhronizovano delovanje većeg broja udruženja potrošača ona morala na kraju da pruži određene rezultate, ali da je za sve to neophodna istrajnost i upornost.

- Trgovci imaju dosta mamaca na koje potrošači lako mogu da nasednu. Tu pre svega mislim na određene trgovinske mahinacije, posebno kada su popusti za penzionere u pitanju. Oni, po navici, odlaze u trgovine uglavnom kada prime penziju, pa je moguće da u uslovima bojkota trgovinski lanci spuste cene kako bi namamili potrošače i obezbedili dodatni promet - napominje Đogović.

Zbog toga, naš sagovornik smatra da akcija bojkota treba da se sprovodi kontinuirano i strpljivo.

- Udruženja potrošača mogla bi da zatraže i određene sastanke sa rukovodstvima maloprodajnih lanaca da vide njihovu reakciju i sa tim da izađu u javnost i upoznaju je sa eventualno nekim novim detaljima ili da daju nove impuse za ovakve aktivnosti - zaključuje Saša Đogović.

U malim trgovinama kupovina samo osnovnih životnih namirnica

Na pitanje kako bojkot trgovinskih lanaca utiče na manje prodavnice i proizvođače, ekonomista Saša Đogović kaže da su u njima cene uglavnom veće i da zbog toga treba kupovati samo osnovne životne namirnice.

- U tim radnjama trebalo bi kupovati najnužnije pošto su uglavnom skuplje u odnosu na veće trgovinske lance zbog ekonomije obima, odnosno manjih nabavki i većih troškova poslovanja, koje samim tim utiču na veće prodajne cene. Zato je poenta da se u tim radnjama tokom bojkota kupuju najosnovniji egzistencijalni proizvodi, nikakva šira kupovina ili nešto što se uobičajeno pazari u manjim trgovinskim objektima - navodi on.

Sagovornik smatra da se bojkot neće odraziti na manje prodavnice, ali da će u velikim trgovinskim lancima dovesti do manjeg priliva porudžbina ka proizvođačima ili uvoza proizvoda koje potrošači ovde kupuju.

- I sami proizvođači zajedno sa udruženjima potrošača mogu da idu pod isti kišobran i postave zahtev trgovcima za poštovanje tržišnih pravila igre, na taj način stvore pritisak - napominje Đogović.