Da li plate u Srbiji prate inflaciju?

U istraživanju je učestvovalo 5.504 ispitanika iz pet zemalja regiona: Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije i Slovenije. U Srbiji, čak 46 odsto učesnika u istraživanju kaže da im plata nije korigovana, 13 procenta ispitanika navodi da su im plate usklađivane sa inflacijom, dok gotovo četvrtina ispitanika kaže da je dobilo povišicu u toku prošle godine.

Oko 17 odsto anketiranih se ipak nada da će doći do promene plate i korekcije zarada.

U Srbiji rastu očekivanja u pogledu zarade

Očekivana prosečna plata u Srbiji za 2024. godinu iznosi 1.090 evra. Ovaj iznos je za 100 evra veći u odnosu na isti period prošle godine.

Tek dva odsto kandidata očekuje platu manju od 530 evra, dok je za 35 odsto anketiranih željena zarada između 730 i 1.060 evra. Petina kandidata očekuje više od 2.000 evra.

U poređenju sa prošlom godinom manji je broj onih koji očekuju niže plate, dok je više onih koji smatraju da plata treba da im bude veća od 1.000 evra.

Kao i prethodnih godina, žene očekuju niže zarade – 1.020 evra, u odnosu na 1.200 evra koliko priželjkuju muškarci. Osobe sa višim obrazovanjem, kao i oni koji rade na višim pozicijama, očekuju veću platu. Na primer, 75 odsto ljudi sa visokim obrazovanjem želi platu veću od 1.000 evra, dok je onih sa srednjom školom koji imaju ovakva očekivanja tek 31 odsto.

Razlikuju se i želje kandidata zavisno od toga u kom delu Srbije žive. Tako najveća očekivanja imaju ljudi u Beogradu, zatim u Vojvodini, dok najniža imaju stanovnici Istočne i Južne Srbije.

Kada je reč o regionu, možemo slobodno reći da kandidati u Sloveniji priželjkuju najviše zarade – oko 1.600 evra u proseku. Sa druge strane, najskromniji su stanovnici Severne Makedonije koji bi bili zadovoljni sa 904 evra (što je u proseku 100 evra više nego prethodne godine).

Hrvatska je najbliža Sloveniji, sa prosečnom očekivanom zaradom od 1.476 evra.

Koliko su kandidati bili raspoloženi da promene posao

Prethodnih godina su u Srbiji dva od tri kandidata planirala da promene posao, dok sada to planira nešto više od polovine ispitanih, tačnije 54 odsto.

Polovina trenutno zaposlenih ispitanika ističe da se ne plaši gubitka posla u narednih godinu dana, 29 odsto ne razmišlja o toj opciji, dok 22 odsto strahuje od takvog ishoda.

Ispitanici u Srbiji priželjkuju rad u kompanijama koje su u stranom privatnom vlasništvu

U pogledu tipa vlasništva, najveći broj anketiranih u Srbiji – čak njih 33 odsto, želelo bi da radi u kompaniji koja je u stranom privatnom vlasništvu, 27 odsto bi želeli da budu preduzetnici, a tek nešto više od petine bi želelo da radi u državnom preduzeću, što je promena u odnosu na prethodne godine kada je bilo poželjnije raditi u firmi u državnom vlasništvu.

Tek 15 odsto ispitanika bi rado radilo u kompaniji koja je u domaćem privatnom vlasništvu.

Ispitanici iz Srbije bi se zbog posla najradije selili u Sloveniju

Skoro polovina ispitanika (46 odsto) nije spremna za preseljenje zbog posla. Njih 28 odsto bi bilo spremno da ode izvan regiona, ali bi želeli da ostanu u Evropi, dok 14 odsto preferira zemlje u okviru regiona.

Kada je reč o regionu, za čak 70 odsto ispitanika u Srbiji najprivlačnija zemlja za rad je Slovenija, na drugom mestu Hrvatska (25 odsto), slede Crna Gora (17), Bosna i Hercegovina za sedam odsto ispitanika, dok je Albanija izbor za manje od jednog procenta.

Najveći motiv za traženje posla u inostranstvu su bolja plata i bolji životni uslovi, kao i uslovi rada. Trećina navodi profesionalni razvoj i socijalnu sigurnost.

Šta je kandidatima važno pri odabiru poslodavca?

U odnosu na prošlu godinu, preferencije kandidata gotovo da se nisu menjale. I dalje su najvažniji faktori zarada i dobri međuljudski odnosi, dok su mogućnost napredovanja i učenja važniji kandidatima u odnosu na prošlu godinu. Na četvrtom mestu je radno vreme.

Kao i godinu dana ranije, visina zarade je na prvom mestu za sve kandidate. Ipak, kod visokoobrazovanih u značajno višem procentu je važna mogućnost učenja i napredovanja, kao i priroda i sadržaj posla. Kandidatima sa nižim kvalifikacijama je najvažnije radno vreme i sigurnost posla.

Sa druge strane prilikom dobijanja posla, kandidati kao dva najvažnija faktora vide: znanje, veštine i motivaciju za posao (34 odsto), te želja za zaposlenjem (20 procenata). Za 18 odsto ispitanih kandidata najvažnije je iskustvo, dok devet odsto smatra da su dobri kontakti i poznanstva ključni.