Objavljen vodič za slučaj krize i katastrofe: Ovo treba spremiti za 10 dana

- Nemačka je jedna od najsigurnijih zemalja na svetu. Ipak, svedoci smo da i u Nemačkoj krize remete naše uobičajene svakodnevne aktivnosti - navodi tamošnja Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK) koja je objavila novi vodič „Priprema za krize i katastrofe“.

Naime, reč je o vodiču koji sažima preporuke za pripremu i postupanje u različitim hitnim situacijama. BBK napominje kako ekstremni vremenski uslovi postaju sve češći, dok kibernetički napadi, dezinformacije ili sabotaže uzrokuju napade na infrastrukturu i društvenu koheziju.

- Čak i rat više ne izgleda toliko nemoguć kao pre nekoliko godina. Kada se nešto dogodi, bolje je biti pripremljen - poručili su, a prenosi Večernji list.

Preporuke u vodiču su smernica za nemačke građane, a on može pomoći u pripremi za krize i pokazuje kako savladati ekstremne situacije.

„Spremite zalihe za najmanje deset dana“

- Prilikom stvaranja zaliha treba, na primer, uzeti u obzir različite prehrambene netolerancije, lične preferencije i nesklonosti, kao i okolnosti u pogledu mogućnosti skladištenja – zato svaka osoba mora sama da pronađe idealan sastav svojih zaliha - poručio je BBK i dodao: - Uopšteno, trebalo bi da ste u mogućnosti sami da se snabdete za najmanje deset dana. Ali, čak i zaliha za bar tri dana je već vrlo korisna.

U vodiču stoji kako zaliha hrane može biti korisna u brojnim situacijama – bilo da se radi o iznenadnom nestanku struje, ekstremnim vremenskim uslovima, iznenadnoj bolesti ili ako rafovi prodavnica ostanu prazni.

Preporučuje se imati hranu koja ne zahteva hlađenje i neće se pokvariti tokom nestanka struje, hranu koja ne zahteva kuvanje i hranu koja se može pripremiti s malo energije. Što se tiče vode, ističe se da je idealno imati dve litre po osobi dnevno.

Građani tražili instrukcije

Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama, osnovana 2004. godine, pojasnila je zašto je tema rata uvrštena u novi vodič.

- U kontekstu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, mnogi građani obratili su se Saveznoj kancelariji za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama s brigama i pitanjima o temi rata. Istraživanja su pokazala da mnogi ljudi žele više informacija i preporuka za pripremu na ovu temu. To je uzeto u obzir prilikom revizije vodiča.

U vodiču stoji kako su, za što bolje upravljanje krizom, tačne informacije o situaciji i odgovarajuće preporuke za delovanje vrlo važne.

- U nejasnim situacijama mogu postojati kontradiktorne i lažne informacije, na primer, na društvenim mrežama. To ponekad dovodi do nesporazuma ili glasina. Nadalje, postoje akteri koji namerno šire lažne informacije. Njihov cilj je da namerno utiču na mišljenja, uznemire ljude, potkopaju poverenje u delovanje vlade i oslabe društvenu koheziju. Što je izveštaj emotivniji ili dramatičniji, to se češće širi. Taj se efekat često koristi za namerno širenje lažnih informacija. Takozvane dezinformacije vrlo su opasne, posebno u vanrednim situacijama i krizama. Dezinformacije mogu uznemiriti ljude i dovesti do pogrešne procene situacija - navodi se.