"Loši klinci sa Balkana": Mladići iz Srbije prave haos po Nemačkoj

Među decom koja terorišu prodavce, bilo je i maloletnika iz Srbije. Njihova domovina se, u međuvremenu, suočava sa najdužom političkom krizom u ovom veku, represijom i normalizacijom nasilja i kriminala u javnom prostoru.

U poslednjih pet godina čak 11.630 dece i tinejdžera poreklom iz Srbije je u Nemačkoj bilo u sukobu sa zakonom, a jedno od najšokantnijih saznanja iz međunarodnog istraživanja je podatak da 542 deteta među njima imaju manje od šest godina, kao i da među šestogodišnjacima i mlađima od njih ima onih koji su počinili seksualno nasilje, piše Slobodna reč.

 Iz godine u godinu, slučajeva ima sve više. Tako je, na primer, u 2021. godini 1.868 srpske dece počinilo neki prestup u Nemačkoj, a taj broj je u 2023. godini bio za 50 odsto veći – 2.803 dece i tinejdžera srpskog porekla načinili su ukupno čak 10.306 prestupa. To su bile najčešće krađe, ugrožavanje imovine, prodaja i zloupotreba narkotika, ilegalna prodaja, fizički napadi, seksualno nasilje i sve češće krivična dela koja imaju veze sa dečijom pornografijom.

- Zabeleženo je da je petoro srpske dece koja su mlađa od šest godina tokom 2023. godine počinilo seksualno nasilje, odnosno distribuirali su, posedovali ili proizvodili dečiju pornografiju. U principu, moguće je da su slali ovakav sadržaj preko pametnih telefona, na primer, nesvesni ozbiljnosti i kriminalne prirode ovakvog prestupa - rečeno je u Saveznoj kriminalističkoj policiji Nemačke.

Zvanična statistika u Srbiji takođe pokazuje sve gore stanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan broj krivičnih prijava prema maloletnim učiniocima krivičnih dela je u 2023. godini bio 2.598 i veći je za 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kristina Todorović, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) u Beogradu, koja ima iskustva u radu sa maloletnim delinkventima, kaže da se najčešće radi o povratnicima i o delima protiv imovine – krađe i razbojničke krađe, a česta su i krivična dela protiv zdravlja ljudi – neovlašćena upotreba opojnih droga.

- Ono što je problematično kao porast i to se neminovno mora dovesti u vezu sa digitalnim nasiljem jeste i broj krivičnih dela protiv života i tela, odnosno, seksualni delikti“ - ističe i dodaje da su u slučajevima dela protiv imovine, počinioci uglavnom deca bez roditeljskog staranja ili deca iz ugroženih društvenih grupa kao što su nacionalne manjine.

Kao i u Srbiji, za mlađe od 14 godina, u Nemačkoj nema krivične odgovornosti. Maloletnik je krivično odgovoran ako je u trenutku izvršenja krivičnog dela bio mentalno i moralno dovoljno zreo da prepozna da su postupci protivpravni i da bude svestan da čini krivično delo, podseća podseća nemačka advokatica makedonskog porekla specijalizovana za krivično pravo, Adrijana Blazevska Gictavidis, koja neretko ima klijente sa Balkana, jer pored makedonskog jezika, kako kaže, razume i "jugoslovenski“.

Ističe da uvek postoje slučajevi koji privuku veliku pažnju medija i navodi primer ubistva dece koje počini maloletnik, što pokreće diskusiju o tome da li bi starosna granica trebalo da se spusti.

- Sa mnogih stanovišta diskusije često nemaju suštinu, jer, prvo, veće kazne ili samo krivično pravo ne znače nužno manje kriminala. Studije to takođe dokazuju. To ne može i ne mora biti rešenje. Druga stvar je da je maloletničko pravo zasnovano na ideji vaspitanja. To je ono za šta maloletničko pravo služi. Nije u pitanju samo sankcija. Radi se o obrazovnom aspektu. A obrazovne mere mogu se primeniti i bez spuštanja starosne granice -  smatra sagovornica.

"Nismo prodavali drogu, prodavali smo manje količine marihuane. Dobro, ne baš manje…“

Artur (pravo ime poznato autorima teksta) više nije dete, ima 21 godinu, ali je iza rešetaka u Nemačkoj zbog stvari koje je radio kao adolescent. Majka mu je iz Srbije, a otac iz afričke zemlje. Bio je deo grupe koja je ukrala novac i oružje od narko dilera. Uhapšen je sa 17 godina, ali je dobio blažu kaznu zbog prvog prestupa – društveno-koristan rad, koji nije odradio. Nije se redovno ni javljao policiji. Osuđen je na 3 godine uslovno i 2 godine u zatvoru, ako učini neki prestup u međuvremenu. Činio je.

Ovaj momak nije odmah postao pljačkaš narko dilera. Kako kaže, počelo je od malih stvari, jer "odrastaš u okruženju u kome je normalno da samo uzmeš ono što ti treba a nemaš ga“.

- Hoćeš da kupiš patike – nekako ilegalno zaradiš za njih i za stvari koje svi ostali zapravo imaju, ali mi nismo imali jer smo dolazili iz drugačijeg okruženja, ja i moj krug ljudi, tako da kažem. I onda je samo išlo od prestupa do prestupa. Nešto malo prvo. Kraduckanje, gluposti takve. Stvari koje ne bi smeo da radiš kao dečak… A onda pređeš na veće stvari. Da kažem ulepšano, malo smo prodavali - priča Artur.

– Šta ste prodavali? Drogu?

- Ne, ne, ne. Prodavali smo marihuanu. Manje količine. U stvari, ne tako male, zapravo…

U međuvremenu je životni stil Artura i njegovih prijatelja počeo da se menja, pa su i troškovi bili veći. Prešli su potom na krađe, krali su, ni manje ni više, od narko dilera, a akcije su im često bile agresivne. Kaže da je okruženje najviše uticalo na njega.

- Odrastaš u kraju sa mnogo kriminalne energije. Neki ljudi su išli u školu i imali učenike za prijatelje i drugačije ciljeve, a neki su pljačkali i ciljevi su im bili vezani za to. Prosto se uvuče u tebe i znaš da ćeš u svakom slučaju za*ebati stvar - dodaje.

Priznaje da je imao priliku da odabere drugi put.

- Ali ovaj je bio zabavniji, neću lagati. Svideo mi se adrenalin, momcima takođe, i mi smo gurali jedni druge. Bili smo kul - hvali se.

Ipak, nakon kazne koju izdržava, želi da se više ugleda na njegove ujake iz Srbije koji rade na građevini i zarađuju dobar novac, kako kaže.

U njegovoj "bandi“ bilo je oko 30 dece iz Albanije, Libana, Nemačke, Afrike i nekolicina iz Srbije.

 Ceo tekst možete pročitati na portalu Slobodna reč.