Novi jezivi TikTok izazov širi se među decom u Srbiji

Naime, kako se vidi na pomenutom TikToku učenika šestog razreda u jednoj srpskoj osnovnoj školi, jedan dečak stoji uza zid i zadržava dah sve dok mu u jednom momentu nije pala glava i nije izgubio svest. Pored njega se u tim tenucima nalaze i njegovi vršnjaci, koji ga u početku pridržavaju u predelu grudi, a zatim, pošto je "ispravno" odradio tiktok izazov i pao u nesvest, spuštaju na pod i pomažu da dođe sebi, dok je sve, podrazumeva se, usnimljeno i postavjeno na poznatu društvenu mrežu.

Pošto sam koncept najnovijeg TikTok trenda izaziva jezu i budi strahove, psihološkinja Dragana Ćupurdija objašnjava o čemu se zapravo radi i kako objasniti maloletnicima da isti nisu najpametnija odluka. Kako je kazala Ćupurdija, ovo je karakteristično ponašanje za decu tog uzrasta, te navela da trend koji sada kruži na društvenoj mreži, smatra ona, ne potiče od njihovih vršnjaka, već od nekoga ko ima psihički poremećaj.

- Ti trendovi koje oni sada imaju su karakteristični za decu tog uzrasta. I mi smo kao deca imali neke igre koje smo igrali samo da bismo ispali "face" u društvu i da bismo bili popularni. Ali, ovde sada deca žele da budu viralna, a ne shvataju koja opasnost stoji iza toga što se njima plasira kao moderno i u trendu. Ja ne verujem da ovaj izazov koji je sada popularan dolazi od osoba njihove dobi, već od nekog ko ima oubiljan psihološki problem, jer zdrava osoba ne bi mogla da dođe do ovakve ideje - priča za Telegraf.rs psihološkinja Ćupurdija.

Ona dalje navodi da u Subotici, gde ona radi kao školski psiholog u jednoj Osnovnoj školi, ovakvih trendova među decom za sada nema, jer, smatra ona, to je manja sredina i oni takve stvari ne prate u velikoj meri kao u nekim većim gradovima Srbije. Takođe, Ćupurdija je navela rešenje do kog se došlo na teritoriji Subotice, a kako bi se ovakve ili slične stvari u što većoj meri suzbile u osnovnim školama.

- Već godinu dana na teritoriji grada Subotice, tačnije u Osnovnim školama u tom gradu, učenicima je zabranjeno da koriste telefone, kako u učionicama, tako i u hodnicima i dvorištu škole. Oni mogu da ih ponesu i da im stoje u torbi, ali nema korišćenja. Do tog rešenja smo došli zajedno sa lokalnom zajednicom, a na inicijativu roditelja. Razlozi i okidači za takvu odluku bili su ti što je neko uslikan tokom boravka u školi, a to nije želeo, zatim, sami nastavnici su se žalili da su tajno snimani od strane učenika - objašnjava Ćupurdija.

Psihološkinja dalje ističe kako, iako su u početku negodovala, i sama deca koja pohađaju Osnovne škole u tom gradu sada su se navikla na ovo pravilo, koje je, priča nam još sagovornica Dragana, urodilo plodom i dovelo do toga da se đaci bolje druže i više i kvalitetnije komuniciraju, pa dodala kako smatra da je ovo pravilo koje bi svakako trebalo da se uvede i u ostatak naše zemlje, a ne samo u Subotici.

Pored ovog primera kako poboljšati situaciju sa maloletnicima i suzbiti negativne posledice opasnih TikTok izazova, psihološkinja je navela još neke načine na koje možemo iste da sprečimo, pa istakla kako je ključna uloga u svemu tome uloga roditelja.

- Roditelji, nažalost, sve manje imaju vremena da razgovaraju sa svojom decom, a to je ključno u rešavanju ovakvih situacija i prevenciji nemilih događaja koje oni mogu da izazovu. Deca su sve više prepuštena sama sebi, a ne treba tako da bude. Ja bih preporučila svih roditeljima da razgovaraju sa svojom decom, da im objasne da viralan i stvaran svet nisu isto i da treba da povedu računa na koje se sve trendove "kače". Treba im postepeno ukidati neke stvari koje su njima jako potrebne, kao što je telefon, ali ne treba ni da smo jako rigorozni sa svim tim pravilima. Granica normale treba da postoji i da je se prodržavamo u svemu. Pored razgovora i ukidanja onoga što deca vole, jako je dobra i kontrola sadržaja koji oni na internetu konzumiraju - zaključuje psihološkinja Dragana Ćupurdija za Telegraf.rs.

Pedagog Nevenka Kraguljac o najnovijem i opasnom TikTok izazovu koji je obuzeo mlade u Srbiji izjavila je da sve to vidi kao posledicu, a ne uzrok, pa objasnila o čemu je reč.

- Deca su nam rano sa telefonima u rukama, i bez kontrole roditelja i odraslih koji bi pratili šta oni tamo rade i šta lajkuju i gledaju. Takođe, kod dece se ne razvija svest o svim lošim stranama i opasnostima koje vrebaju na internetu Ovi izazovi su stvar dosade. Nekada su deca imala zdravu dosadu, pa su se začikivala, jurila po dvorištu, verala po drveću, a sada snimaju opasne tiktokove. Deca nam se danas ne druže na zdravoj osnovi, nemaju kreativnosti - priča pedagog.

Kako ona dalje ističe, iako je Zakonom zabranjeno da deca budu na društvenim mrežama do dvanaeste godine života, mnogi roditelji za to ne znaju.

- Da sada uradite anketu o tome, većina, ako ne i svi roditelji bi odgovorili da im je ovaj Zakon nepoznat. A on postoji sa razlogom. I svetski pedijatri ističu kako deci ne bi trebalo da dajemo telefone do pete godine. Međutim, toga se niko ne pridržava. Mi vidimo po parkovima, kafićima i ostalim mestima da čim je dete nemirno, roditelji im trpaju telefon u ruke, a to nije dobro za njihova čula, koncentraciju, vid...Ni za šta - govori dalje pedagoškinja i ističe kako je ključna uloga prvo roditelja, prosvetnih radnika, medija, ali i svih nas da što više sa decom razgovaramo o dobrim i lošim stranama interneta.

- Da bi dete sutradan bilo osposobljeno za tržište rada, ono mora biti na internetu, tako da ne možete da ga lišite interneta, ali treba dok ne uđe u pubertet da se radi sa njim i razgovara, o tome kako internet da koristi na pravilan i podoban način i u prave svrhe. Zatim, deca treba da se druže jedni sa drugima, da eksperimentišu, da se igraju. Roditelji treba da im budu primer, jer ne mogu im oni zabranjivati da dosta vremena provode na telefonima, ako i oni sami po ceo dan "skroluju" pametne uređaje - kaže pedagog Nevenka Kraguljac.