Države Zapadnog Balkana spremnije da uvoze radnike, nego da unaprede radna prava

On je na predstavljanju analize parametara dostojanstvenog rada u regionu rekao da uglavnom nema štrajkova za unapređenje radnih prava u privatnom sektoru, a da je nedovoljno i inspektora rada - jedan na 10.000 radnika.

Istakao je da ne funkcionišu ni socijalno-ekonomski saveti i da se značajne odluke za oblast radnih prava donose na drugim mestima, kao i da u tim savetima nema predstvanika stranih investotora iako čine značajan deo ekonomije Srbije.

Analiza je, kako je rečeno na predstavljanju istraživanja, pokazala da je u svim zemljama Zapadnog Balkana loše stanje radnih i socijalnih prava.

Poblemi su manje ili više isti u svim zemljama regiona siromaštvo, niske plate, nekvalitetni poslovi, nesigurni oblici zaposlenja, zavisnost od stranih direktnih investicija, nepostojanje sindikata iz straha gubitka posla.

Reljanović: Plate i penzije katastrofalne u odnosu na troškove života

Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad je naveo da je radno pravo u svim zemljama regiona rasparčano u više zakona i često se menja nekada u prilog radnicima, a nekada na njihovu štetu.

- Sve zemlje imaju rasparčano radno zakonodavstvo, a Srbija maksimalno. Srbija je učaurena u odbijanju da se promeni Zakon o radu, najavlje je da će se to učiniti tek 2026. godine - rekao je Reljanović.

Socijalni dijalog je, po njegovim rečima, na niskom nivou, a Srbija je u "crvenoj zoni" i u pogledu preraspodele radnog vremena koje je u većini zemalja Evrope u skladu s Direktivom EU o radnom vremenu. Ali Srbija i Republika Srpska jedine u regionu imaju preraspodelu od 60 radnih sati nedeljno što je van svakog kriterijuma o ograničenu na 48 sati.

Dodao je da se krši i konvencija Međunarodne organizacije rada o otkazu ugovora o radu na inicijativu poslodavca jer u Srbiji i BiH ne postoji otkazni rok kakav je uređen tom konvencijom. Po mnogim prametrima Srbija je, kako je rekao, na sredini tabele - ni najbolja, ni najgora po kvantitativnim parametrima, ali ubedljivo ima najviše poginulih radnika.

- Plate i penzije su u odnosu na troškove života katarofalne. Iako znam da je stanje loše, iznenadio sam se odnosom minimalne penzije i troškova života u svim zemljama. Srbija je tu negde u sredini tabele. Stanje socijalnih prava prati stanje radnih prava, odnosno i jedno i drugo je na niskom nivou - rekao je Reljanović koji je zaposlen u Institutu za uporedno pravo.

Radović: U Crnoj Gori bez podataka o bolestima izazvanim uslovima rada

Pavić Radović iz "Saveza za decu i mlade Kuća" iz Podgorice je rekao da su poslednje izmene Zakona o radu u Crnoj Gori bile u korist radnika jer su povećane zarade 2022. godine i 2024. kada su smanjena poreska opterećenja i ukinuta davanja za zdravstvo, ali da postoji sumnja da će se dugoročno to odraziti na penzioni fond i penzije koje su i sada niske.

On je naveo da je ključno kršenje radnih prava, u čemu prednjači država, ugovori o delu koji nisu iz radno-pravnih odnosa, već je to obligacioni odnos između pravnog lica i pojedinca.

- Traže se razni mehanizmi kojima se produžava radno vreme. Najveća kršenja su u oblasti prekovremenog rada koji se ne plaća i u oblasti zaštite na radu - rekao je Radović.

Dodao je da nema nikakvih podataka o bolestima izazvanim uslovima na radu, ni o poginulima na radu.

- Međutim, pokazuje istraživanje, mladi sve više odbijaju izrabljivanje i ne pristaju na loše uslove rada, već odlaze u inostranstvo, ne samo zbog zarade, već i uslova rada - naveo je Radović.

Problem je, po njegovim rečima, što 99 odsto radnika radi u malim preduzećima i sve su manje mogućnosti za sindikalni aktivizam i zainteresovanost za to.

Šestić: U BiH svaki entitet ima svoje zakone o radu

Predstavnik Udruženja za socijalni, kulturni i kreativni razvoj „Zora“ Amin Šestić rekao je da u Bosni i Hercegovini svaki entitet, federacija i Republika Srpska i Distrik Brčko imaju svoje institucije i zakone o radu, a dodatno i kantonalne nadležnosi, što komplikuje koordinaciju i primenu radnih prava.

- Fragmentacija radnog zakonodavstva stvara pravnu nesigurnost i otežava radnicima da se informišu o svojim pravima, a poslodavci to koriste za izbegavanje odgovornosti - rekao je Šestić.

U građevinarstvu i poljoprivredi, po njegovim rečima, mnogo je neprijavljenih radnika što znači da nemaju pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje, zloupotrebljavaju se ugovori na određeno vreme čime poslodavci izbegavaju da zaposle radnike na neodređeno vreme. Ima slučajeva da radnice rade i po 14 godina na određeno vreme, što zakon o radu apsolutno ne poznaje.

Takođe, kako je rekao, ima slučajeva da poslodavci otvore dve firme iako je reč o jednom brendu, pa radnike prebacuju iz jedne u drugu i tako produžavaju rad na određeno vreme.

Iz straha da će izgubiti posao, rekao je Šestić, slabe su i sindikalna organizovanost i borba za radna prava.