Zagađenje u Srbiji ALARMANTNO: Čestice uđu duboko u pluća, pa u krv!

Iako je problem zagađenja vazduha aktuelan tokom čitave godine, posebno se aktuelizuje kada počne grejna sezona - budući da znamo da je loš vazduh većim delom posledica individualnih ložišta.

Najugroženije kategorije su deca, trudnice i hronični bolesnici, upozorila je, gostujući u jutarnjem programu "Blic TV”, dr Aleksandra Vukov, pulmološkinja.

- Kvalitet vazduha negde se ogleda u česticama PM, PM2,5, PM10... One su male i one nam prave najveći problem u plućima, zato što idu skroz duboko u bronhiole, u alveole i tu ulaze u krv i onda mogu gde hoće - objasnila je dr Vukov.

Kako je dodala, bolest može da nastane na svakom organu.

- Putem krvi se te suspendovane čestice raznose po celom organizmu. Ti teški metali kojih ima u vazduhu sada oni ostaju trajno u plućima, tako da posledice udisanja štetnog vazduha možemo da imamo i momentu kada ga udišemo, a i naravno, dalekosežno kasnije - upozorava dr Vukov.

Najzagađeniji gradovi

Tek kasnije, laboratorijskim analizama može da se ustanovi šta je to što se u svim tim česticama nalazi - da li je to arsen, teški metali i slično...

- Zapravo jedini razlog proglašenja određenih gradova da imaju vazduh treće kategorije tzv. “prekomerno zagađen vazduh” su te suspendovane čestice. Mi smo ranije imali problem u Boru sa sumpordioksidom, taj problem je rešen nakon rekonstrukcije topionice. Valjevo je na vrhu, pored Valjeva tu su naravno Novi Pazar, Užice, oni gradovi čije geografske pozicije utiču da njihova kotlinska pozicija utiče da se malo teže to zagađenje prebaci na neko drugo mesto - rekao je za "Blic TV” Dejan Lekić, autor aplikacije za merenje aerozagađenja X-EKO.

Valjevo je neslavni rekorder po pitanju aerozagađenja

Naravno, tu su i veliki centri Beograd, Niš...

- Novi Sad je nešto bolji, uopšte situacija u Vojvodini je generalno nešto bolja, opet zbog konfiguracije terena i veoma čestog vetra, dodao je Lekić.

Napolje između 11 i 17 časova

Preporuke pedijatara da deca svakodnevno budu napolju u danima kada je vazduh lošeg kvaliteta teško je ispoštovati.

- Mi kao pedijatri na prvom mestu savjetujemo da dete provode bar sat vremena napolju, to kažu da je neophodno za njihov psihički razvoj, a sa druge strane “e nemojte sad, sad je visoka koncentracija, zagađenje”. Pritom, mi radimo po celi dan pa vreme kada je napolju čist vazduh mi smo na poslu, pa tada ne možemo da izvedemo decu - dodaje dr Vukov.

Prema rečima Dejana Lekića, vazduh je najviše zagađen ujutru.

Roditelji teško nađu vreme kada mogu da decu izvedu napolje a da je vazduh dobrog kvaliteta

Roditelji teško nađu vreme kada mogu da decu izvedu napolje a da je vazduh dobrog kvaliteta

- Najveće zagađenje je ujutru, kada ljudi ustanu i počnu da lože da bi podgrejali stanove i kada počnu da rade ove toplane koje još uvek nisu prešle na gas, dakle, to je ujutru oko 6-7 sati i ta epizoda najčešće traje do 10-11 sati, i zatim popodne, predveče, oko 18-19 časova, ta druga epizoda zagađenja traje negde do ponoći, 1 sat posle ponoći. Svi ostali periodi dana su periodi sa nešto manjim koncentracijama ovih suspendovanih čestica i njih treba birati, ali doktorka je lepo rekla, tada smo mi obično na poslu i teško je pogoditi vreme kada je zapravo zgodno izaći napolje, bar na kratko -  smatra Lekić.

Izbegavati špiceve

Dr Vukov savetuje da, kada se aplikacije za aerozagađenje crvene, pažljivo procenimo kada ćemo izaći napolje.

Izbegavati izlazak napolje kada su špicevi.

- Treba birati vreme da idemo napolje kad pada kiša, kada duva vetar, tada je vazduh, da kažemo, pročišćen. Izbegavati špiceve, pogotovu taj jutarnji špic kada je saobraćaj najintenzivniji. Za rekreativce isto je bitno da ne budu u centru grada, zato što kada trčimo dišemo još dublje, pa te suspendovane čestice ulaze još dublje u pluća, savetuje dr Vukov.

Ko su najveći zagađivači

Na zagađenje vazduha utiče i saobraćaj.

- Ali onda, kada počne grejna sezona, odlazimo u te crvene i tamne boje zona, odnosno kvaliteta vazduha. Razlozi za to su delimično povezani i sa nama kao građanima, a to je kvalitet goriva koje koristimo kao energent za grejanje. Dakle, loš kvalitet uglja, mazut, lož ulje, neosušeno drvo. Da ne pominjem one ekstremne slučajeve, a to su kada se koristi zagrevanje otpada, plastičnih flaša, stare obuće, odeće i one najluđe stvari, moram tako da kažem, dakle to su motorno ulje i slično - objašnjava Lekić.

Loš izbor goriva za loženje takođe predstavlja problem

Loš izbor goriva za loženje takođe predstavlja problem.

Te materije kada sagorevaju emituju ekstremno visoke koncentracije i suspendovanih čestica i ostalih materija koje imaju katastrofalno loš uticaj na ljudsko zdravlje.

Šta je rešenje

Naša zemlja ima Program zaštite vazduha do 2030. godine koje je vlada Republike Srbije usvojila decembra 2022. godine.

- I on ima svoj akcioni plan koji do detalja objašnjava i daje odgovore upravo na pitanje šta treba uraditi da se u periodu od osam godina, sada već samo šest godina, praktično pet, vazduh značajno popravi u Republici Srbiji. Ono što mi sada ne znamo to je koliki deo tih mera iz tih akcionih planova je sproveden, obzirom da prvo treba imati u vidu da to zahteva enormna ulaganja, dakle, ulaganja u smanjivanje emisija zagađujućih materija iz industrije i termoenergetskog sektora, zatim ulaganja u zamenu energenta za grejanje u svim samoupravama lokalnim, subvenciju građanima za zamenu njihovih ložišta i njihovih furona i tako dalje. Onda idu i automobili - rekao je Lekić.

Jedina zaštita - maske i prečišćivači

Prema rečima doktorke Aleksandre Vukov, jedina zaštita trenutno su maske i prečišćivači.

Rešenje su i maske sa HEPA filterima.

- Maske moraju da imaju HEPA filter. Istovremeno, za kuće, za vrtiće, za škole, za mesta gde je puno ljudi rešenje su prečišćivači sa HEPA filterima, rekla je dr Vukov.